Pola veka od kako su nezaposleni krenuli u inostrantvo naši gastarbajteri počinju da kupuju kuće na Azurnoj obali i tamo provode odmore i vikende.
U nekim krajevima Srbije, poput Resave, Braničeva i istočne Srbije, odakle je u zapadnu Evropu otišao veliki broj ljudi, brzo je bio vidljiv napredak: nicale su nove kuće i ekonomski objekti, obnovljena poljoprivredna mehanizacija, na štednim knjižicama gastarbajtera rasla je ušteđevina...
Posle pedeset godina lakše je uočiti šta su velike (e)migracije prema Zapadu Resavcima, i ne samo njima, donele, a šta su im "odnele".
Direktor bivše Investbanke kaže da su "ljudi na radu u inostranstvu bili su apsolutni rekorderi po visini upisanog zajma za preporod Srbije. Pojedinci su uplaćivali i po 400.000 francuskih franaka, oktobra 1989. godine naša banka imala je devizni priliv od 500 milijardi dinara".
- Zarobljavanje deviza i isplata nižih kamata od dogovorenih, a potom i kasnija isplata potpuno obezvređenih dospelih obveznica zajma, bila je velika državna prevara gastarbajtera. Kako je vreme odmicalo, naši u dijaspori su gubili poverenje u matičnu državu. "Presušile" su devize u našim bankama - kaže on
Čitava armija Resavaca na radu u inostranstvu više ne donosi ušteđevinu u svoju zemlju niti zidaju kuće i kupuju stanove i lokale u Srbiji. Pare ulažu u nekretnine u zemlji gde su rođeni i gde žive njihovi potomci, a ovi više ne haju za "državu pradedova".
Ostavi komentar