Iz Narodne banke Srbije za Telegraf Biznis ističu da je bankarski sektor Republike Srbije visoko likvidan i solventan
Munjevito se proširila vest o tome da italijanska vlada za banke uvodi jednokratni porez na “ekstra” dobit, u visini od 40 odsto, što se svakako odrazilo ne samo na lokalne banke, već i ostale evropske deonice.
Primera radi, deonice Zagrebačke banke, koja je deo italijanske grupacije UniCredit, pale su 7,2 odsto. Dalje, akcije najveće banke u Italiji, Intesa Sanpaolo, pale su za 8 procenata istog dana.
Proveravali smo zbog toga da li se očekuju posledice i po tržište Srbijes obzirom na to da ove dve velike banke posluju i u Srbiji, ali i to da li dalje mogu biti ugroženii poslovni rezultati tih banaka u našoj zemlji.
Iz Narodne banke Srbije za Telegraf Biznis ističu da je bankarski sektor Republike Srbije visoko likvidan i solventan.
"Svi relevantni pokazatelji poslovanja banaka višestruko su iznad regulatornih zahteva Narodne banke Srbije.Pokazatelj adekvatnosti kapitala bankarskog sektora je na kraju juna 2023. godine iznosio više od 22%, a vrednost svih relevantnih pokazatelja likvidnosti banaka potvrđuje i visoku likvidnost domaćeg bankarskog sektora. Takođe, pokazatelj učešća bruto problematičnih kredita u ukupnim bruto kreditima bankarskog sektora (bruto NPL pokazatelj) iznosio je na kraju juna ove godineoko 3%, što je potvrda očuvane i ojačane stabilnosti i kvaliteta aktive bankarskog sektora",navode nam oni u odgovoru.
Podsećaju da banke koje posluju u Republici Srbiji su, bez obzira na njihovo vlasništvo,zasebna pravna lica koja su osnovana i posluju u skladu sa propisima Republike Srbije, odnosno poslovanje svih banaka u Republici Srbiji jepod nadzorom Narodne banke Srbije.
PITAJ BESPLATNI KAMATICA SAVETNIK KOJI JE KREDIT NAJBOLJI ZA TEBE
"Ističemo da obe banke čija su matična društva iz Italije posluju izuzetno stabilno, i dane postoji mogućnost ispoljavanja kako direktnih tako ni indirektnih efekata uvođenja poreza na ekstradobit banaka u Italiji na bankarski sektor u Srbiji",kažu nam u NBS.
Podsetimo, Italija uvodi jednokratni porez na ekstraprofit banaka od 40 odsto zato štotalas rasta kamatnih stopa nisu prenele i na kamate na depozite.
Ovaj neočekivani potez izazvao je šok na tržištu, a evropske berze reagovale su padom akcija, pre svega banaka, ali i berzanskih indeksa.
Snažan i nagli rast kamatnih stopa prošle godine doneo je rekordne profite bankama, pošto su povećavale kamatne stope na kredite, dok kamatne stope na štednju nisu povećane ni blizu toga.
Ostavi komentar