Pre deset godina, nemačko Ministarstvo finansija bilo je to koje pomoglo da opstane bitkoin. Cilj je bio da se ubere porez, ali su efekti toga što je ta kripto-valute definisana kao „privatni novac“ bili još veći
Prvi zameci bitkoina nastali su još u jeseni 2008, u jeku sloma američkih banaka zbog špekulacija sa nekretninama. I iako su neki, poput Austrijanca Julijana Hospa, brzo zaradili milione, pa su potom hvalili bitkoin preko društvenih mreža, „zvanični“ stav nalagao je izuzetan oprez. Tako je i tadašnji predsednik nemačke centralne banke Jens Vajdman uporno ponavljao da je taj „novac“ čija je jedina vrednost ona špekulativna, izuzetno opasan i da tu lako može i da se izgubi novac.
Međutim, popularnost takvih kripto-valuta je rasla. A rasla je i dobit koju su njime ostvarivali. Šta onda s tim? Da li se i na takav prihod plaža porez? Takvo pitanje postavio je Ministarstvu finansija poslanik nemačkih Liberala (FDP) Frank Šefler.
Odgovor je stigao pre deset godina i nemačko Ministarstvo financija, na čijem je čelu tada bio Volfgang Šojble, time je dalo smernicu koja se pokazala kao izuzetno dalekovida. Pa je čak dobroj meri bila i spas za takve kripto-valute. Naime, prema stavu nemačkog Ministarstva, bitkoin je oblik „privatnog novca“, a na rast njegove vrednosti se onda i plaća porez – dakle, ako se njime špekuliše u smislu kako je to predviđeno nemačkim zakonima.
Neverovatno dalekovido
Bitkoin je do tog odgovora Ministarstva „bio nešto čudno“, kaže danas Šefler. „Ili se nije se znalo šta je to, ili s ga svrstavali u nekakav opskurni segment.“ U svakom slučaju, tumačenje Ministarstva bilo je izuzetno zanimljivo: „privatni novac“. Pod tim su se do tada podrazumevali npr. žetoni ili bonovi kojima u gostionici na nekoj proslavi možete da dobijete piće. To je, inače, veoma čest način organizacije plaćanja na različitim proslavama u Nemačkoj.
S takvim „privatnim novcem“ se ne može špekulisati i on potpuno gubi vrednost kad se ta proslava završi. Ujedno žetoni u nekom salonu za zabavu uvek imaju istu vrednost u „pravom novcu“.
Ali bitkoin? Naravno da je motiv Ministarstva finansija bio pre svega da i od te dobiti ubere porez, ali se to tumačenje pokazalo kao izuzetno mudro i dalekovidno. „To je bilo od temeljnog značenja za ophođenje s bitkoinom u Nemačkoj“, smatra ekonomista Filip Zandner. Već deset godina je prošlo, svašta se dogodilo i sa bitkoinom, a Ministarstvo nije moralo da promeni ni jedan zarez u tom svom tumačenju.
„Ta odluka je veoma rano pokazala kako se ispravno tumači bitkoin, naime kao sirovina i sredstvo za čuvanje vrednosti, a ne kao valuta ili kao novčana uslužna delatnost. Nemačko Ministarstvo finansija tada je uradilo sve tačno kako treba i to veoma rano.“
PITAJ BESPLATNI KAMATICA SAVETNIK KOJI JE KREDIT NAJBOLJI ZA TEBE
Temelj i stabilnost kripto-valute
Zato je još pre deset godina to mišljenje Berlina s velikom pažnjom prihvaćeno u čitavom svetu. I ne samo to. U definiciji nemačkog Ministarstva o kripto-valuti od izuzetnog značaja bio dodatak i kako se porez na dobit plaća prema važećim zakonskim propisima u ovoj zemlji. A on još uvek glasi da se porez na dobit od špekulacije plaća samo ako je on ostvaren kupovinom i prodajom u okviru jedne godine.
„Onaj ko špekuliše i relativno brzo i često kupuje i prodaje, on će morati da plati porez na dobit“, kaže Zandner. „Ali, onaj ko kupi i drži kripto-valutu duže od godinu dana, što i čine pravi ljubitelji bitkoina koji bi ga najradije zadržali zauvek, taj ne plaća porez na špekulativnu dobit.“
Upravo taj stimulans – dugoročno uložiti u kripto-valutu, u ogromnoj je meri pomogao da se bar donekle i stabilizuje vrednost bitkoina, čak i u najvećim burama kroz koje su prolazile kripto-valute.
U međuvremenu je Nemačka postavila i detaljnija pravila, a u najvećoj meri je tumačenje nemačkog Ministarstva uvršteno i u takozvanu MiCA (Markets in Crypto Assets) uredbu Evropske unije. „To je dovelo do toga da je Nemačka postala zemlja koja je zaista otvorena i naklonjena bitkoinu“, uveren je Zandner.
Ko ga ima, taj ga hvali
Treba li dakle uložiti novac u kripto-valute? Mladi u Nemačkoj su t koji najviše o tome razmišljaju: tri odsto mladih punoletnih osoba već je kupilo određeni iznos kripto-valute, svaki treći o tome razmišlja, a 23 procenta upitanih to ne isključuje kao mogućnost. Teško je reći da li će porast vrednosti bitkoina i u sledećih deset godina biti tako enorman kao u protekloj deceniji tokom koje je od 4.000 evra njegova vrednost skočila na više od milion. To je mnogo, mnogo više nego što bi se postiglo bilo kojom deonicom.
Ipak, sumnje su i dalje prisutne. Koliko je pameti na takav način potrošiti novac? Guru američkih berzanskih špekulanata Voren Bafet ne propušta priliku da upozori da on u to neće da uloži „ni jedan cent“ i da je to samo rulet ili automat za kockanje.
Ipak, bez obzira na odluku uložiti ili ne, ostaje nemački propis o kripto-valuti. On je svoju vrednost pokazao čak i u slomu kripto-berze FTX, kada su mnogi izgubili sav novac koji su tamo uložili. Ali, nemački propisi su i u tome uspeli da naprave razliku „između neregulisane firme koja je svojom prevarantskom delatnošću implodirala i tehnologije koja se pokazala kao sposobna da preživi“, kaže Zandner.
Drugim rečima, onaj ko ima bitkoine i uložio je u to svoj novac, neće prestati da poziva druge da i oni to učine. Jer, samo tako će i on postati bogatiji.
Ostavi komentar