Inflacija u Srbiji i dalje će usporavati u preostalom delu 2023. i tokom 2024. godine, delimično i zbog strožih uslova finansiranja, saopštila je Evropska komisija u svojoj „Jesenjoj ekonomskoj projekciji“
Institucije EU smatraju da će prosečni rast potrošačkih cena u ovoj godini u Srbiji biti 12,7 odsto, naredne u proseku od 5,5 odsto, a da će se tek 2025. godine dostići takozvani „ciljani opseg“, odnosno biti 3,6 procenata.
S druge strane, Narodna banka Srbije juče je ponovila svoja očekivanja da će se inflacija već sredinom sledeće godine vratiti u ciljani koridor od najviše 4,5 odsto.
Nakon što je dostigla vrhunac od 16,2 odsto godišnje u martu, inflacija se postepeno smanjivala na 10,2 odsto godišnje u septembru, posebno zahvaljujući smanjenom pritisku cena hrane.
U izveštaju Evropske komisije se ocenjuje da će ekonomski rast u Srbiji ostati usporen tokom 2023. godine, a zatim da će se ubrzati tokom 2024. i 2025. godine, jer će niža inflacija podstaći privatnu potrošnju.
Zahvaljujući visokom nominalnom rastu bruto domaćeg proizvoda (BDP) Srbije i smanjenju kapitalnih transfera državnim energetskim preduzećima, očekuje se da će se deficit nastaviti da se postepeno smanjuje tokom 2024. i 2025. godine.
Sa strane proizvodnje, očekuje se pozitivan doprinos svih sektora godišnjem rastu, sa značajnim doprinosima poljoprivrede i građevinarstva, zbog niske baze izazvane sušom i sporom građevinskom aktivnošću u 2022. godini.
EK prognozira da će ekonomski rast ubrzati na 3,1 odsto u 2024. i 3,7 odsto u 2025. godini, pretežno zahvaljujući rastu privatne potrošnje, uz podršku niže inflacije i povećanja investicija.
Nakon značajnog pozitivnog efekta u 2023. godini, očekuje se da će doprinos neto izvoza rastu uglavnom biti neutralan u 2024. i 2025. godini,podržan povećanim izvoznim performansama do kojih je došlo realizacijom stranih direktnih investicija u sektorima čijim se proizvodima trguje.
Prognozira se da će se ekonomska ekspanzija, međutim, samo postepeno približavati svojoj pretpandemijskoj stopi od nešto više od četiri odsto.
PITAJ BESPLATNI KAMATICA SAVETNIK KOJI JE KREDIT NAJBOLJI ZA TEBE
Stanje u ostalim balkanskim zemljama
Nakon brzog rasta privrede Crne Gore nastavljenog ove godine usled snažne privatne potrošnje i dobre turističke sezone, Evropska komisija prognozira pad sa 4,9 odsto na 2,7 odsto u 2024. i na 2,3 odsto u 2025. godini.
Kako se navodi na to će uticati visoka inflacija, stroži uslovi finansiranja i unutrašnja politička fragmentiranost.
Prognoziran privredni rast Albanije za 2023. je 3,5 odsto, koji će usporiti 2024. na 3,1 odsto zbog manje privatne potrošnje, poskupljenja hrane i smanjenja investicija. Stabilizacija cena i finansijskih uslova će uticati na ponovno povećanje privatne potrošnje i investicije i rast izvoza, što će ubrzati ekonomski rast na 3,7 odsto u 2025, dodaje se u prognozi.
Evropska komisija za Bosnu i Hercegovinu prognozira umereno ubrzanje rasta BDP, zahvaljujući snažnijoj privatnoj potrošnji, daljem padu inflacije i jačanju spoljne tražnje. Međutim, izostaće strukturne reforme i investicije zbog očekivanih političkih zastoja. Privredni rast BiH će ove godine prema prognozi EK biti 1,5 odsto, naredne godine dva odsto a 2025. godine 2,3 odsto.
USevernoj Makedoniji se posle usporavanja privrednog rasta u 2023. očekuje umjereno ubrzanje, sa dva odsto na 2,7 odsto u 2024. i 2,8 odsto u 2025. Ključni pokretač očekivanog rasta biće domaća potražnja i veliki držani infrastrukturni projekti.
Ostavi komentar