Plate rasle zbog firmi sa monopolima

Objavljeno: 27.03.2012

Vesti izvor: Kamatica, B92, Dnevnik, Politika

Prosek zarada zaposlenih u Srbiji iznenadio je rastom nešto manjim od 10 odsto, zahvaljujući rastu zarada u državnom sektoru i javnim preduzećima.

Ledeni februar nije zaledio novčanike svih građana Srbije. Iako je novinske stupce tada punila kuknjava privrednika, koji su zbrajali gubitke zbog studeni i smanjenih isporuka struje, u statistici zarada za taj mesec to se ne vidi.

Naprotiv. Prosečna neto zarada u Srbiji u februaru ove godine bila je 40.003 dinara i u odnosu na prethodni mesec nominalno je veća 9,2 posto, a realno 8,3. Kako je saopštio Republički zavod za statistiku, prosečna bruto zarada u februaru iznosila je 55.505 dinara i u odnosu na januar nominalno je veća 9,2 posto, a realno 8,3.

Šta je to toliko poguralo februarski prosek?

– Da bismo doneli zaključak o tome kako je došlo do rasta prosečnih zarada na 40.000 dinara u februaru, moramo poći od kretanja zarada u pojedinačnim sektorima – ukazuje za „Dnevnik” ekonomista Dragovan Milićević.

Evidentno je, ukazuje, da je industrija imala minoran rast zarada od nekoliko stotina dinara u proseku. Poljoprivreda je, pak, imala pad zarada.

– Međutim, monopolske organizacije, kao što su delatnosti snabdevanja strujom, vodom, gasom i parom imale su rast zarada u proseku više od četiri hiljade u neto iznosu. Među zaradama koje su najviše porasle su one u državnoj upravi i obaveznom socijalnom osiguranju, i to oko 2.500 dinara u proseku – ukazuje naš sagovornik.

Takođe, veliki je rast zarada i u zdravstvu i socijalnoj zaštiti, a tu je, po oceni našeg sagovornika, moguće da je došlo do isplata zaostalih prinadležnosti medicinskom osoblju po osnovu ranije učinjenog rada, to jest dežurstva i slično.

– Veliki rast zarada je u oblasti finansija i delatnosti osiguranja, kao i kod informisanja i komunikacija – više od 3.000 dinara u proseku.S obzirom na strukturu zaposlenih, odnosno na činjenicu da gotovo polovina radi u državnoj upravi ili pak u onim delatnostima gde je država poslodavac, nije ni čudo što je prosek porastao kada su porasle zarade kod ovih delatnosti – kaže Milićević, i ukazuje na to da tu treba dodati i druge isplate po osnovu raznih prinadležnosti u februaru koje se sada računaju kao primanja iz redovnog radnog odnosa i terete zarade.

Analiza Miroslava Zdravkovića, urednika portala „Makroekonomija”, pokazuje da su najviše skočile zarade zaposlenima u proizvodnji električne energije. Pa je tako sa januarskih 54.000, prosečna plata u tom sektoru sada dogurala skoro do 76.000 dinara. Time je ovaj sektor i zvanično u februaru postao izdašniji od finansijskog, gde je zarada nešto malo niža.

- To je verovatno posledica isplaćenih bonusa zbog prekovremenog rada tokom hladnih februarskih dana - pretpostavlja Zdravković.

Naravno, prosečne zarade zaposlenima u Lajkovcu, Lazarevcu, Obrenovcu takođe su porasle, pa su Lajkovčani u februaru zaradili 20.000 dinara više nego u januaru

Njegova analiza pokazuje da su plate skočile i u prerađivačkoj industriji i rudarstvu. Prosek je, čini se, pogurala i državna uprava. Jer, sa prosečne 44.000 dinara februarska plata preskočila je 49.000 dinara.

Moguće je da je to posledica povećavanja zarada na lokalu. Jer, vlada je krajem godine donela uredbu po kojoj se zaposlenima u opštinama, gradovima, ali i pokrajini povećavaju plate. Uz to, lokalne samouprave ove godine dobile su i 40 milijardi dinara više za trošenje. Možda je deo tog novca otišao na povećanje plata.

Značajno su skočile zarade i u zdravstvu i obrazovanju. Među onima čija su primanja porasla nalaze se i građevinari. Jer, zaposleni u ovoj industriji umesto prosečnih 29.000 sada imaju oko 33.000 dinara.

Prosek plata za 5.000 dinara povećan je i u oblasti finansija, ali i državnoj upravi, gde je u februaru plata bila 49.150 dinara.

I u oblasti informisanja, zarada je sa januarske 50.040 dostigla 57.384, ali je tom povećanju kumovao, pre svih, sektor telekomunikacija, gde su zaposleni u poređenju sa januarskom zaradom od 63.942 dinara, prošlog meseca dobili gotovo 70.000 dinara.

Ostale delatnosti iz te kategorije, poput informisanja, izdavaštva, muzičke produkcije i računarskog programiranja, ostale su na istom nivou i kreću se od prosečnih 16.000 u kinematografiji, 46.000 u izdavaštvu do 53.000 u uslužnim informacionim delatnostima. Ceo prosek u oblasti informisanja skočio je za gotovo 70 evra.

Odakle je stigao novac za ovo povećanje zarada tek će se analizirati, ali zabunu izaziva činjenica da je u januaru pad industrijske proizvodnje u odnosu na isti mesec prošle godine iznosio 2,7 odsto.

Podaci za februar još nisu objavljeni, ali se očekuje da budu znatno gori, s obzirom na to da privreda najmanje desetak dana nije radila zbog ekstremnih hladnoća.

Istovremeno, u februaru još nije zabeleženo da li je došlo do povećanja budžetskih prihoda, bolje naplate poreza ili nekog drugog vanrednog priliva kojim bi bilo objašnjeno povećanje zarada.

Ipak, postoje delatnosti koje su taj zastoj osetile. Oni koji se bave uslužnim delatnostima u februaru su primili 20.386 dinara, za nekih 200 dinara manje nego u januaru, dok je u sektoru saobraćaja, prosečna plata bila 42.565 dinara, za dve hiljade dinara manja nego mesec pre.