Država nas lane zadužila 2,4 milijarde evra

Objavljeno: 23.03.2012

Vesti izvor: Kamatica, Dnevnik

Na kraju 2011. godine javni dug Srbije iznosio je 14,5 milijardi evra i u odnosu na kraj 2010. povećan je 2,4 milijarde, objavila je Narodna banka Srbije.

Povećane su pre svega direktne obaveze države, dve milijarde evra, dok je povećanje indirektnih obaveza države iznosilo 397,1 miliona evra, navedeno je u analizi duga objavljenoj na sajtu NBS-a.

Na kraju 2011, po proceni centralne banke, učešće javnog duga u bruto domaćem proizvodu iznosilo je 45,8 odsto. Po podacima Ministarstva finansija, učešće javnog duga u BDP-u je niže i iznosilo je 45,1 odsto. Podatak o stanju javnog duga NBS-a i Ministarstva finansija se ne razlikuje, već samo procena BDP-a.

Kada Republički zavod za statistiku objavi konačne podatke o BDP-u u 2011, razlike u obračunu učešća javnog duga u BDP-u između centralne banke i Ministarstva finansija neće biti. Po Zakonu o javnom dugu, podatak o stanju javnog duga koji objavljuje Ministarstvo finansija ne sadrži dug fondova socijalnog osiguranja i lokalne samouprave.

Radi procene ispunjenosti fiskalnog pravila o učešću javnog duga u BDP-u, potrebno je dodati i te dugove, budući da se fiskalna pravila odnose na opšti nivo države. Imajući to u vidu, Fiskalni savet je saopštio da javni dug opšteg nivoa države iznosi 46,6 odsto BDP-a. Takođe, on je upozorio na to da je ne samo prekoračena zakonska granica od 45 odsto BDP-a već i da će javni dug nastaviti da raste i u srednjem roku ukoliko se u 2012. godini ne donesu mere fiskalne konsolidacije.

S obzirom na to, Fiskalni savet smatra da je Vlada dužna da usvoji program za smanjenje javnog duga prilikom rebalansa budžeta Republike za 2012. godinu. Takvu preporuku dala je i misija Međunarodnog monetarnog fonda, i naglasila da odmah posle izbora treba usvojiti srednjoročni fiskalni program koji ima za cilj dovođenje javnog duga na održiv nivo.

Misija MMF-a smatra da budžet za 2012. godinu podrazumeva znatno viši javni dug nego što je fiskalno odgovorno, što dovodi u pitanje reformski program podržan stend-baj aranžmanom„iz predostrožnosti„. Stoga je završetak prve revizije stend-baj aranžmana odložen, a njegov nastavak će zahtevati postizanje dogovora o merama koje će isključiti dodatnu javnu potrošnju i povećanje duga. U nameri da doprinese očuvanju poverenja u održivost fiskalne politike, Vlada je izrazila spremnost da tokom preostalog dela svog mandata održava deficit i povećanje duga u skladu s ciljevima aranžmana.

Uzajmili i ovde i onde

Kako je navedeno u analizi NBS-a, država se zaduživala kako na inostranom, tako i na domaćem tržištu – direktne obaveze države po osnovu spoljnog duga povećane su u 2011. godini 1,4 milijardu evra, a po osnovu unutrašnjeg duga 675,8 miliona evra.

Povećanje unutrašnjeg duga je u najvećoj meri rezultat prodaje državnih hartija od vrednosti, što je uticalo na rast učešća dinarskog dela javnog duga u ukupnom dugu od 2,4 procentna poena, s 12 na 14,4 odsto.

Učešće duga u evrima na kraju 2011. godine iznosilo je 57,7 odsto, u dolarima 18,8 odsto, dok se na specijalna prava vučenja i ostale valute odnosilo 9,1 odsto. Kamatna struktura duga nije se znatnije promenila. Udeo javnog duga ugovorenog po fiksnim kamatnim stopama na kraju decembra iznosio je 68,5 odsto, a preostalih 31,5 odsto ugovoreno je po varijabilnim kamatnim stopama. Veći deo duga ugovorenog po varijabilnim kamatnim stopama i dalje je vezan za kamatne stope euribor i libor na evro (72,1 odsto), zatim za libor na američki dolar (13,3 odsto), ostale varijabilne kamatne stope (12,5 odsto) i za švajcarski franak (2,2 odsto).