Kome ide 645 mil. dolara bivše SFRJ?

Objavljeno: 23.03.2012

Vesti izvor: Kamatica, Novosti

Već skoro dve godine nema pomaka oko sukcesije imovine bivše SFRJ, a na stranim računima stoji zaleđeno 645 miliona dolara.

Države bivše SFRJ ubrzale su podelu diplomatsko-konzularnih predstavništava, ali nema izgleda da će se otkočiti deoba nekadašnje društvene i privatne svojine, kao i jugoslovenskih deviznih rezervi.

Kako saznaju Novosti, još se vode pregovori oko narednog sastanka Komisije za sukcesiju imovine bivše SFRJ, koji bi trebalo da se održi u maju u Sarajevu.

Trebalo bi da se razgovara i o podeli deviznih rezervi (aneks C), a procene su da na računima stranih banaka i raznih međunarodnih fondova ima oko 645 miliona dolara preteklih iza bivše Jugoslavije.

Bivše republike SFRJ do sada su, od ukupno 123 diplomatsko konzularnih predstavništava, raspodelile 67. Još 56 zgrada čeka novog vlasnika. Srbija je u ovom procesu postala bogatija za 31 nekretninu.

"Zapinje" oko aneksa G ugovora o sukcesiji, koji se odnosi na društvena preduzeća i privatnu imovinu. Hrvatska je do sada imala najmanje interesa da se otvara ovo pitanje, zbog velikog broja firmi iz Srbije kojima je u ovoj zemlji ostala atraktivna imovina, ali i građana koji potražuju stanarska prava i deviznu štednju.

Brisel ne gleda blagonaklono na mogućnost da Zagreb sačeka ulazak u EU "opterećen" ovim nasleđem iz prošlosti. Zato Beograd očekuje da bi stvari konačno mogle da se mrdnu sa mrtve tačke.

- Mi smo odavno Hrvatskoj predložili nacrt bilateralnog ugovora o sprovođenju aneksa G i nadamo se da bi mogli da se ubrzaju dogovori oko parafiranja ovog dokumenta. Čak smo predložili i da se odvojeno rešavaju društvena preduzeća i zaštita stanarskih prava. Čekamo odgovor nove hrvatske vlade - kaže Gašo Knežević, visoki predstavnik naše zemlje u Komisiji.

Sporni aneks G predviđa vraćanje imovine u stanje na dan 31. decembra 1990. Hrvatska je, međutim, 1991, Uredbom o nacionalizaciji srpske imovine vlasništvo prenela na državu, što dodatno komplikuje sukcesiju.

Tako oko 400 preduzeća iz Srbije potražuje svoje, u međuvremenu useljene ili prodate, nekretnine u Hrvatskoj. Procene Direkcije za imovinu Srbije su da je u momentu raspada države, imovina Srbije samo u Hrvatskoj vredela oko 1,8 milijardi evra, a hrvatskih u našoj zemlji oko 800 miliona evra. Takođe, Srbi u Hrvatskoj potražuju najmanje oko 65.000 kuća i stanova.

Među firmama koje potražuju imovinu u Hrvatskoj, među kojima su i odmarališta na primorju, su i Železnice, Zastava iz Kragujevca, Prvi maj iz Pirota...