Stambeni krediti rezervisani samo za bogate

Objavljeno: 21.03.2012

Vesti izvor: Kamatica, Novosti

Porodica sa prosečnim primanjima ne može da dobije povoljan zajam. Subvencionisane stambene kredite koriste oni koji zarađuju više od 80.000 dinara mesečno, pokazale su prve analize korišćenja povoljnosti dotiranog kreditiranja građana koji kupuju svoju prvu nekretninu.

Podstanari sa prosečnom platom od 36.639 dinara ili oko 350 evra i dalje će, uz ovakvu politiku subvencionisanog kreditiranja stanogradnje, živeti u udžericama na periferiji ili kod familije.

Podstanari sa prosečnom platom od 36.639 dinara ili oko 350 evra i dalje će, uz ovakvu politiku subvencionisanog kreditiranja stanogradnje, živeti u udžericama na periferiji ili kod familije.

Čak ni porodica sa dve prosečne plate ne može da otplaćuje suvencionisani stambeni kredit, jer joj je samo za hranu potrebno oko 56.000 dinara, a to je gotovo dve trećine njihovih primanja.

Statistika pokazuje da je tokom januara odobreno 70 subvencionisanih kredita, u vrednosti od 2,5 miliona evra, što znači da je, u proseku, stambeni kredit iznosio oko 36.000 evra. Za taj iznos u Beogradu i Novom Sadu može da se pazari nova, veća garsonjera. S druge strane, u unutrašnjosti su znatno manja primanja, tako da malo građana može i da koristi stambeni kredit. Pretpostavlja se da veliki broj građana ima ušteđevinu i da kredit koristi samo za deo koji im nedostaje da bi kupili određeni stan, što znači da nisu u pitanju siromašni.

Država je i ove godine odlučila da pomogne pri stambenom kreditiranju i izgradnji, i izdvojila je iz budžeta 1,7 milijardi dinara za subvencije ovih zajmova.

I sama svesna da se sa malim primanjima, naročito u veliki gradovima, ne može koristiti ovaj dugoročni zajam, povećala je limit za zaradu na 150.000 dinara. Tako, praktično dotira, odnosno olakšava uzimanje stambenih pozajmica bogatijim građanima, a na teret poreskih obveznika.

Ukoliko neko uzme subvencionisani stambeni zajam od 60.000 evra, u Beogradu može da kupi od 45 do 55 kvadrata novogradnje, u zavisnosti od lokacije i uređenosti.

Učešće za ovaj zajam građanina iznosi 3.000 evra, a države 12.000 evra. Tokom prvih 25 godina otplaćuje se kredit banke, sa ratom od 275 evra, a ostalih pet godina države, sa ratom od 200 evra.

Kamata je 5,75 odsto, i ona je najniža, jer najveći broj banaka zaračunava od 6,18 do 6,32 odsto, što znači da bi rata u tom slučaju bila oko 300 evra.

Da bi građanin mogao da koristi ovaj kredit, potrebno je da ima platu od minimum 550 evra. A da bi dobio najnižu kamatu, morao bi da uloži veće učešće, kao i da nije zadužen nijednim drugim kreditom ili kreditnom karticom.

- Subvencionisane kredite trebalo bi da koriste građani sa manjim prihodima, ali kod nas su oni namenjeni birokratskoj klasi, odnosno zaposlenima u državnoj upravi, bankama, osiguravajućim kućama, novoj eliti, koja uz malu kamatu može da obezbedi sebi komforan krov nad glavom - smatra Miodrag Zec, ekonomista.

Zec navodi da je Srbiji potrebna nova socijalna politika i drugačiji urbanistički koncept, da se izgradnja stanova ne koncentirše samo na velike gradove, kao i da država zida socijalne stanove za izadavanje sa subvencionisanom kirijom.

- Tako je to u svetu, a kod nas se globalno dotiraju niske kamate na kredite, ali za pogrešnu ciljnu grupu - kaže Zec.