Antiliberalna ekonomija gazdovala Srbijom

Objavljeno: 19.03.2012

Vesti izvor: Kamatica, Dnevnik

Samo ukidanje carina nije ekonomski liberalizam, pokušavali su godinama ozbiljni ekonomisti da objasne vladajućoj eliti u Srbiji, ali to niko nije slušao.

Nažalost, neoliberalizma u suštini kod nas nije ni bilo, a tim imenom smo zvali tajkunsku i partijsko-birokratsku ekonomiju. Poštovanje zakona, iskorenjivanje korupcije i profesionalno upravljanje javnim dobrima, kao osnovni postulati svih, pa i ekonomskih sloboda, nisu kod nas baš našli plodno tlo.

Profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu Ljubomir Madžar mišljenja je da „Srbija s neoliberalizom ima onoliko veze koliko je imala Albanija Envera Hodže s demokratijom”. Po njegovim rečima, kod nas je sve na antiliberalnoj osnovi, što pokazuju velika nelikvidnost, dugovanja privrede, države koja iznose milijardu evra, javašluk u javnim preduzećima, partijski kadrovi...

– Poredak, propisi, zakon – ključne reči u liberalizmu – nama su strane – dodao je Madžar.

On smatra da ekonomska kriza s kojom su suočeni svet i Srbija ne može da se poredi s velikom svetskom ekonomskom krizom iz 1929. godine i da sadašnju krizu „naduvavaju” političari da bi njome prikrili svoje promašaje.

Ekonomski ekspert Centra za Liberalno-demokratske studije Boško Mijatović rekao je da je u svetu prisutna recesija, ali ne i epohalna kriza koja će sahraniti liberalnu ideju i kapitalistički poredak. Kako je objasnio, podaci statistike Međunarodnog monetarnog fonda pokazuju da je samo u 2009. godini zabeležen pad bruto domaćeg proizoda u svetu od 0,7 odsto, dok su 1929. godine najrazvijenije zemlje imale pad BDP-a od 25 procenata.

Suprotnog mišljenja je ekonomista Jovan Dušanić, koji tvrdi da svet nije u recesiji već u razornoj krizi, što pokazuje pad zaposlenosti koja je, po njegovoj oceni merilo, a ne BDP. Dušanić je podsetio da je Srbija 2007. imala više od dva miliona zaposlenih, a danas 1,7 milion.

Po njegovim rečima, u neoliberalizmu postoji problem odnosa rada i kapitala jer sve prednosti savremene tehnologije prisvaja krupni kapital, dok je sve veći gubitnik rad.

– Ako je tehnološki napredak potisnuo rad, smanjena je zaposlenost, što dovodi do pada dohotka i rasta siromaštva – dodao je Dušanić.

Ekonomista Blagoje Babić istakao je da su ekonomske politike zasnovene na marksizmu i kenzijanizmu iz 70-godina prošlog veka udarile u granice, nakon čega je naišao neoliberalizam, koji se takođe suočio sa svojim granicama. On je naglasio da se ekonomski model „socijalno-tržišnih privreda” primio u Aziji i da su azijske zemlje uspele da stvore „privredno čudo” jer su imale sposobne upravljačke elite i „vođeno tržište” u kojem su i država i tržište uspešno korišćeni.