Privreda na kamate dala 26 mlrd.€

Objavljeno: 19.03.2012

Vesti izvor: Kamatica, Danas

Analitičari upozoravaju, a privrednici se sa tom surovom realnošću suočavaju, da su banke sve manje zainteresovane da odobravaju kredite privredi, piše Danas. Na taj način lišavaju domaću ekonomiju -pogonskog goriva“.

Pokazalo se, naime, da se banke radije opredeljuju za najkonzervativniji, ali i najsigurniji, način investiranja, odnosno za kupovinu državnih obveznica. Razvijene zemlje koje su se sa krizom suočile još 2008, taj problem su rešile „upumpavanjem“ dodatne likvidnosti u bankarski sistem što je spasilo banke od propasti i ponovo pokrenulo taj zamajac privrednog razvoja.

Banke u Srbiji, međutim, za razliku od privrede, nemaju problema sa likvidnošću, ali ih je teško naterati da slobodna sredstva usmere u kreditiranje posrnulih preduzeća i to uprkos tome što su od 2001, samo na ime kamata od privrede naplatile 26 milijardi evra.

O tome da je bankarski sektor visoko likvidan, govori i podatak Narodne banke Srbije da je učešće likvidne aktive u ukupnoj bilansnoj aktivi 37,6 odsto. Ilustrativan je i prosečni pokazatelj likvidnosti koji ukazuje na odnos likvidnih potraživanja koja dospevaju u narednih mesec dana i likvidnih obaveza po viđenju (podaci se odnose na decembar 2011) koji je iznosio 2,17, što je duplo više od propisanog minimuma od 1,0.

Imajući sve to u vidu privrednici se teško mire sa činjenicom da im se, kako kažu, pozajmice nude na kašičicu i pod veoma nepovoljnim uslovima. Prema podacima NBS, zaključno sa 31. decembrom 2011, privrednim društvima odobreno je ukupno 763.641 milion dinara kredita.

- Prosečna kamatna stopa na plasmane banaka usmerene ka privredi iznosi 15,1 odsto i to je ubedljivo najviša kamata u Evropi. Takva politika kreditiranja dovela je domaću privredu u dužničku zavisnost a koliko je situacija alarmantna govori podatak da preduzeća poslovnim bankama duguju oko 14 milijardi evra, dok dug po osnovu kros border kredita premašuje devet milijardi evra - kaže Milan Knežević, potpredsednik Asocijacije malih i srednjih preduzeća.

Osim toga, kako dodaje, privrednici su sada prisiljeni da plaćaju i ceh korekcije kursa dinara koji je u prethodnih mesec dana zabeležio rast od pet odsto.

- To je povećalo dug za 1,1 milijardu evra a privrednici su se suočili sa, takoreći iracionalnom, situacijom da im pomeranje kursa za jedan dinar uvećava obaveze za čak 230 miliona evra, jer su svi krediti indeksirani u evrima. Zanimljivo je, takođe, da ovako potcenjeni kurs dinara najviše odgovara najvećim poslodavcima koji su istovremeno i najveći dužnici - kaže Knežević.

On je uveren da sastanak predstavnika Vlade Srbije, NBS, privrednika i bankara održan sredinom decembra prošle godine, neće dati nikakav rezultat s obzirom na to da su odluke o kreditiranju i visini kamatnih stopa diskreciono pravo banaka i niko ih ne može naterati da odustanu od te prakse.

Ni smanjenje obavezne rezerve ne bi pomoglo „jer banke imaju novca, ali nemaju solventnu privredu kojoj bi ponudile kredite“.

Uz konstataciju da je srpsko tržište pravi raj za banke s obzirom na to da im je kao nigde u svetu dozvoljeno da plaćaju samo deset odsto na dobit, kao i da ne plaćaju porez na ekstra profit na izvršene bankarske usluge i na finansijske transakcije, Knežević upozorava da se bankari služe i jednom nezakonitom radnjom - traže da se kao obezbeđenje kredita položi menica na privatnu imovinu i primanja.

- Pošto će u toku ove i naredne godine procenat neotplaćenih kredita, po svemu sudeći, premašiti 30 odsto, to znači da će banke postati vlasnici privatne imovine i preduzeća u stečaju - zaključuje Knežević.

Prema oceni Ljubodraga Savića, profesora na Ekonomskog fakulteta u Beogradu, zemlje prave tržišne ekonomije, teško da se mogu suočiti sa tako apsurdnom situacijom da bankarski sistem dobro funkcioniše, uprkos tome što privreda već godinama unazad jedva preživljava.

On smatra da je to posledica izrazite dominacije banaka koje osim dominantne tržišne pozicije, uživaju i privilegovan status nosioca ekonomske politike. To veoma dobro ilustruje i činjenica da je većina preduzetih mera najviše pogodovala bankarskom sektoru.

Sagovornik ukazuje i na to da je država najznačajnija partner bankarskog sistema i konstatuje da je paradoksalno da najveći deo finansijskih plasmana banaka, zbog visokih kamata i sigurnosti naplate, usisava upravo država, dok s druge strane privreda sve teže obezbeđuje neophodna finansijska sredstva, što većinu preduzeća gura nelikvidnost i stečaj.

- Ovakva situacija nije održiva na duži rok, pa će i država i banke, pre ili kasnije, morati da počnu da dele sudbinu nemoćne srpske privrede. Takav virtuelni obrazac razvoja zasnovan na jakom finansijskom sektoru, kakvom-takvom funkcionisanju države i slaboj privredi moguć je samo na kratak rok i država će se veoma brzo suočiti sa svim negativnim posledicama neopreznog i prekomernog zaduživanja - procenjuje Savić.

Neizbežnu dužničku krizu države, neke od najjačih banaka će relativno lako prevazići - povlačenjem sa srpskog tržišta, ali će se u velikim teškoćama naći visoko zadužena privreda, kaže on.

Na pitanje da li postoje mehanizmi kojima bi se poslovne banke mogle naterati da pod povoljnijim uslovima kreditiraju privredu, Savić podseća da država raspolaže čitavim arsenalom mera ekonomske politike, kojima može da kreira željeni poslovni ambijent, ali je važno utvrditi šta se, zapravo, tim merama želi postići.

Drugim rečima, pitanje je da li je u fokusu ekonomske politike održavanje makroekonomske stabilnosti, ili razvoj realnog sektora privrede i dinamičan rast izvoza i zaposlenosti.

- Ako je održavanje makroekonomske stabilnosti najvažniji cilj, onda ćemo i dalje imati situaciju u kojoj se Srbija nalazi već čitavu deceniju. Ako se, međutim, opredelimo za drugi cilj, što podrazumeva i obezbeđenje nužnog nivoa makroekonomske stabilnosti, onda će ekonomska politika Vlade morati iz korena da se promeni - smatra Savić.

Na kratak rok poboljšanje situacije moglo bi se postići i nekim administrativnim merama, ali na duži rok održiv razvoj moguće je obezbediti samo provereno efikasnim tržišnim merama, koje su već dale dobre rezultate u zemljama sa brzim privrednim rastom, kaže on.

Pojedini analitičari ukazuju i na to da u Srbiji nije u dovoljnoj meri iskorišćen potencijal koji nudi štednja građana koja je premašila 7,5 milijardi evra, a slična je situacija i sa deviznim rezervama. Procenjuje se da bi stavljanje u funkciju samo 10 odsto od ukupno 11,1 milijardi evra deviznih rezervi moglo da bude značajan impuls privrednom razvoju.

Tu tezu zastupa i Slavko Carić, predsednik Izvršnog odbora Erste banke, koji na blogu Erste banke konstatuje da srpska privreda živi u produženom periodu stagflacije i kao argument navodi podatak da je bruto domaći proizvod Srbije na nivou od 83 odsto BDP-a iz 1989.

On smatra da su sigurni izvori finansiranja i međunarodni kreditori, pre svega Svetska banka i MMF, mada su zanimljive i zemlje koje raspolažu viškom kapitala, odnosno koje imaju sopstvene državne fondove - poput Rusije, Norveške ili zemalja bogatih naftom... „Novca i raspoloženih ulagača ima. Biće ih i ubuduće. Ne zaboravimo samo da su investitori poput golubova, ako im pružimo šaku kokica doći će, ako mašemo rukama pred njima, odleteće“, poručuje Carić.

Strani investitori će možda i dolaziti u Srbiju, ali gotovo niko ne veruje u iluziju da će iko moći da natera banke, naročito oni sa stranim kapitalom, da podstiču razvoj preduzeća od kojih je čak 80 odsto nelikvidno i u čiju perspektivu ne veruju.