Nema više građevinskih giganata

Objavljeno: 18.03.2012

Vesti izvor: Kamatica, Dnevnik

Građevinarstvo je osamdesetih godina donosilo zemlji oko 2,5 milijarde dolara s inostranih gradilišta danas ne zarađujemo ni 200 miliona dolara.

Giganti su nestali, mnogi su u stečaju, proizvođači građevinskog materijala polako gase peći, a oni što kako-tako rade, uglavnom su zaposleni kod stranih kompanija kao podizvođači, a u vlastitoj zemlji. S druge strane, na tržištu su se pojavili neki novi izvođači radova.

Samo u Beogradu veliki sistemi nekada su zapošljavali oko 100.000 radnika, u „Komgarpu” je, na primer, radilo do 11.000 ljudi, „Radu„ 7.000, koliko i „Trudbeniku”, „Energoprojektu” oko 5.500...

Srpsko građevinarstvo je osamdesetih godina prošlog veka donosilo zemlji oko 2,5 milijarde dolara s inostranih gradilišta po Iraku, Libiji, Rusiji, Južnoj Americi i Africi, što sada vredi bar 12 do 13 milijardi, a danas ne zarađujemo više od 200 miliona dolara. U to vreme Turska je imala realizaciju od 200 miliona dolara, dok danas ta evroazijska zemlja ostvaruje 140 puta veći devizni prihod od Srbije, oko 28 milijardi dolara, jer je država shvatila značaj ulaganja u građevinarstvo.

S lica zemlje su izbrisani ili se brišu i vojvođanski giganti, kao što su novosadski „Neimar”, koji je izgradio pola grada, i „Budućnost”, koja je uvek završavala zgrade u obećanom roku, zrenjaninski GIK „Banat, zatim „1. maj” iz Bačke Topole, pančevački „Konstruktor”, somborski „Dušan Staničkov”.

Sekretar Odbora za građevinarstvo i industriju građevinskog materijala u Privrednoj komori Vojvodine Žarko Čađenović kaže da su gašenju giganata doprineli nedostatak posla, država je kasno shvatila značaj građevinarstva, koje je prava zlatna koka privrede, i tek prošle godine intervenisala Zakonom o pomoći građevinskoj industriji – čija je važnost produžena i na ovu – ne bi li podstakla izgradnju.

U zemlji su se u međuvremenu pojavili novi investitori, koji su angažovali novoformirane firme, koje su u početku radile na crno, pa oni koji su radili legalno nisu bili konkurentni, u većini slučajeva su „otimale” radnike iz velikih sistema kojima je bila bitna kakva-takva zarada, ali im nisu uplaćivani doprinosi, a državi porezi. Mnogi koji su pokušavali da love u mutnom, nestali su s tržišta ojadivši mnoge porodice.

27.08.2012