Wall street je carstvo pohlepe

Objavljeno: 15.03.2012

Vesti izvor: Kamatica

Na Volstritu, finansijskom sedištu Amerike, pa i sveta, juče je eksplodirala retorička bomba koja je potvrdila da se bezmalo ništa nije promenilo u njegovoj poslovnoj filozofiji od one koja je 2008. izazvala prvo finansijsku, a potom i globalnu ekonomsku krizu od koje se gotovo niko još nije sasvim oporavio.

U autorskom tekstu koji je upadljivo plasiran na kolumnističkoj strani „Njujork tajmsa”, Greg Smit, evropski izvršni direktor firme Goldman Saks, najpoznatije investicione banke sveta, podnoseći ostavku firmu je optužio da joj je profit važniji od klijenata i da joj je poslovna kultura daleko od one koja joj je omogućila da na finansijskim tržištima bude vodeći igrač 143 godine.

Tekst je naslovljen sa „Zašto napuštam Goldman Saks”.

- Verujem da sam ovde radio dovoljno dugo da razumem putanju njene kulture, njene ljude i njen identitet. I pošteno mogu da kažem da je to okruženje danas najtoksičnije i najdestruktivnije koje sam video.

Greg potom opisuje šta su glavne preokupacije menadžmenta, pa shodno tome i zaposlenih: da se klijenti nagovore da investiraju u akcije i „derivate” kojih Goldman Saks želi da se otarasi zato što nemaju profitni potencijal, kao i da ih ubedi da kupuju i prodaju samo one vrednosne papire koji firmi donose najveći profit.

O klijentima se, kaže, prezirno govori kao o „mapetima” (lutke iz popularne TV serije), čije poverenje treba izigrati i na njima zaraditi.

U prvim reakcijama, pre svega onim u „blogosferi” („Tviter”, društvene mreže), Smitova ispovest je ocenjena kao veliki udarac već poljuljanoj reputaciji banke Goldman Saks i nova potvrda da su glavni krivci za ekonomsku katastrofu iz 2008, prošavši nekažnjeno, nastavili po starom.

„Smit je samo javno rekao ono što se privatno šapuće”, ocenjuje „Njujork tajms” u analizi dejstva teksta koji je objavio. Volstrit je, istina, uvek radio da bi profitirao, citira list Gasa Levija, bivšeg šefa banke Goldman Saks, „ali da bi pohlepa bila tolerisana, morala bi da bude dugoročna, a ne kratkoročna. Samo na duge staze pare se zarađuju sa klijentima, a ne na njima”.

Tako je bar nekad bilo, ali prema veteranima Volstrita, to je počelo da se menja u poslednjoj četvrtini veka, kada prioritet postaje brza zarada, što je finansijske menadžere stimulisalo da više rizikuju (sa parama klijenata, ne svojim), ali i da više zarađuju, i oni i firme.

Plate i bonusi su na Volstritu uvek bili visoki, ali su u poslednjoj deceniji postali ekstremno visoki. Dok su tokom osamdesetih zarade menadžera banaka i investicionih fondova bile oko 70 puta veće od proseka, 2005. bile su već 250 puta veće, prema računici profesora ekonomije sa Virdžinija univerziteta Arijela Rešefa.

Goldman Saks je naravno požurio da opovrgne navode svog već bivšeg direktora, koji je u firmi počeo pre 12 godina, kao stažista i brzo napredova u hijerarhiji.

- Mi se ne slažemo sa iznetim pogledima, koji po našem mišljenju ne odražavaju kako mi vodimo biznis. Iz naše perspektive, mi ćemo biti uspešni samo ako su naši klijenti uspešni. To je fundamentalna istina koja je u srcu našeg ponašanja. - izjavio je portparol Goldmana Saksa.

Potez Grega Smita u većini komentara se međutim ocenjuje hrabrim. „Ovo je najspektakularniji primer spaljivanja mosta iza sebe koji sam video u svojoj karijeri”, poručio je preko „Tvitera” jedan finansijski bloger, dodajući da se nada da Smit „ima dovoljno ušteđevine”. Malo je naime verovatno da će posle ovoga moći da se bavi dosadašnjim poslom.

27.08.2012