Preduzetnici plaćaju 69 naknada

Objavljeno: 14.03.2012

Vesti izvor: Kamatica, Blic

Petar Petrović mesečno plaća parking, vodu i gas 20.000 dinara. Kad te iste račune plaća kao preduzetnik, suma koju izdvaja se barem duplira. Samo reklama za isticanje firme u šumadijskoj opštini Batočina košta godišnje 120.000 dinara, tri i po puta više nego krajem prošle godine.

Uz to je za dobijanje raznih dozvola potrebno mnogo više vremena, procedura i novca nego u zemljama okruženja, a nije završena ni pompezno najavljivana giljotina propisa. Uz međusobna neplaćanja, gubitak tržišta i loše poslovne ideje, sve su to razlozi da se preduzetništvo ne zapati u Srbiji.

No, “gazde” koje u preduzetničkim vodama plivaju već dve decenije za “Blic” kažu da im takva sudbina neuporedivo više prija od toga da slušaju nadređene, te da je uspeh zagarantovan za ambiciozne, one koji sanjaju velike stvari i ne odustaju kod prve prepreke.

Takve reči potpisao bi i sam predsednik Srbije Boris Tadić koji je prekjuče ohrabrio građane da u što većem broju osnivaju porodična preduzeća. Tadić je poručio da je država rasterećenija kad ima dosta porodičnih preduzeća.

- Građani treba dobro da razmisle da li na sebe mogu da preuzmu iskušenje i rizik koji se na kraju ipak isplati - kazao je Tadić.

Predsednikovo ohrabrenje dolazi u trenutku kada se preduzeća brže gase nego što se osnivaju, otpuštaju radnike i sve teže opstaju zbog opšteg trenda međusobnih neplaćanja. Od početka krize 2008, registrovano je 20 odsto manje novoosnivanih firmi i radnji, dok se za poslednje dve godine više obriše iz registra nego što se osnuje i to za 10 odsto, pokazuju podaci Agencije za privredne registre.

Zato Dragoljub Rajić iz Unije poslodavaca Srbije (UPS) kaže da je savetovati nekoga da pokrene sopstveni biznis, založi očevinu i dedovinu i otisne se u nepoznato u zemlji, gde se za prodate robe ili usluge u proseku mora čekati duže od četiri meseca u najmanju ruku - hrabro.

Kao najčešće razloge srozavanja preduzetništva u Srbiji, on navodi prevelike namete i opterećenja. UPS je izbrojao 69 različitih naknada koje naplaćuju razne lokalne samouprave među kojima su i potpuno neverovatne poput naknade za suzbijanje glodara, komunalna takse za javnu rasvetu, te takse za merenje nivoa buke.

Komplikovana birokratija najviše živcira i Branislava Pešića iz Leskovca koji je svoju firmu “Bane komerc” osnovao pre 20 godina.

- Treba da imaš završen fakultet samo da bi znao koje sve papire treba da povadiš - ironičan je Pešić čija se firma bavi izradom polipropilenskih vreća.

On navodi kako je potpuno aspurdno da je potrebno i po godinu dana da mu se priključi struja u objekat. Pa ipak, Pešić je optimističan i kaže da najbolje uspevaju oni koji su najambiciozniji.

I Darko Budeč, koji je 1992. krenuo sa proizvodnjom osvetljenja, nema nikakvu dilemu da je mnogo lakše biti sam svoj gazda nego raditi u velikom sistemu. Firma “Buck” je do danas narasla u preduzeće srednje veličine jer ima promet od pet miliona evra i većinu izvoze na tržišta Italije, skandinavskih zemalja, Rusije i Australije.

- Uzmite sudbinu u svoje ruke, preporučio bih to svim ljudima. Treba da znaju da se odmah okrenu regionalnim tržištima jer je tržište Srbije malo, nelikvidno i ispolitizovano - navodi Budeč i zaključuje da se ne sme odustati posle prve prepreke, te da su črsta volja, vizija, upornost i rad kombinacija za uspeh u preduzetništvu.

Trećina propadne u prve tri godine

Dostava hrane je dobar biznis u Beogradu i kardinalna greška u Vranju jer tamo ljudi jedu kod kuće - zato je pre otpočinjanja posla potrebno dobro proceniti lokalno tržište i konkurenciju.

Sledi procena koja je oprema potrebna za rad, koja je njena cena, može li se podići zajam i koja banka ili institucija daje najpovoljnije kredite. Sve to budući preduzetnici od Subotice do Pirota mogu besplatno da saznaju u nekoj od ispostava Nacionalne agencije za regionalni razvoj. Prema rečina Ane Nikolić iz te institucije, od 2007. je takvu obuku prošlo 13.000 ljudi.

- Ljudi su često siti svega, pa kažu, e dosta je biću sam svoj gazda. Ispostavi se da to i nije tako lako - kaže Nikolićeva.

Uz to, jedino Fond za razvoj nudi povoljne zajmove za kamatom od jedan odsto i počekom na pola godine do godinu.
Srbi za razliku od Nemaca nemaju preduzetničku višedecenijsku kulturu, pa ne čudi podatak da svega trećina preduzeća preživi u prve tri godine, što se uzima kao kritični period.

27.08.2012