Da li je uvođenje evra rešenje za Srbiju?

Objavljeno: 13.03.2012

Vesti izvor: Kamatica, Dnevnik

Dinar je danas pao na novi istorijski minimum i po srednjem kursu Narodne banke Srbije jedan evro vredi 110,91 dinara, dok je u menjačnicama sve bliži cifri od 115 dinara.

Kada dinar počne da klizi pa ne prestaje, kao sada, traži se rešenje jer kursne razlike pogađaju mnogo građana i još više privrednika. Ovih dana opet se pojavila ideja o uvođenju evra kod nas umesto dinara.

Ideju je nedavno promovisao bivši premijer i ekonomista Miroljub Labus. Kolege se slažu, ali su i skeptične. Evro bi u Srbiji smanjio inflaciju, ukinuo kursne razlike, obuzdao državna zaduživanja. Loše strane su što bi nas to prilično koštalo, a mnogi tranzicioni problemi ne bi se mogli rešiti ili ublažiti štampanjem para.

Evropska centralna banka uopšte nije oduševljena idejom da zemlje koje nisu članice Unije i nisu se ni kvalifikovale za uvođenje u evrozonu, uvode ovu valutu umesto svoje nacionalne. Ali, ona nema mehanizme da to spreči. Ozbiljne procene govore da će Srbiji nakon sticanja statusa kandidata trebati bar deceniju da postane član EU. Istovremeno, mi smo veoma mnogo integrisani u Uniju: tu su nam najbitniji trgovinski partneri, zadužujemo se u evrima, baš kao što i štedimo u njima.

O tome kako bi Evropska centralna banka reagovala na samoinicijativni ulazak u evro zonu saradnik Instituta za evropske studije Goran Nikolić kaže:

– Količina evra koja bi se našla kod nas u opticaju ne bi bila takvog obima da bi to moglo izazvati poremećaje na tržištu Unije i stvoriti probleme njihovoj centralnoj banci, tako da tu ne bi bilo velikih teškoća – objašnjava sagovornik.

– Međutim, morali bismo da se odreknemo emisione dobiti koju svake godine ostvarujemo, a koja iznosi oko dve i po milijarade evra. Za državu kao što smo mi to nije mala suma. Državni dugovi više ne bi mogli rasti po potrebi, kao ni budžet, već bi bili omeđeni prihodima. Inflacija bi nam bila kao u erozoni, znači oko tri posto godišnje, a stvorili bi se i uslovi da se smanje kamate. Istovremeno, nadležni ne bi mogli smirivati socijalne tenzije štampanjem para. Sem tog poteza, Srbiji stoje na raspolaganju i drugi mehanizmi, pre svega fiksni kurs domaće valute ili valutni odbor. Ovo drugo se već niz godina pokazalo veoma uspešnim u Bugarskoj. Uz ovakve načine vođenja politike domaće valute uvek postoji opasnost da potrošite više devizne rezerve, ali toga se ne bismo rešili ni kada bismo ušli u evrozonu.

Mnogo više prednosti nego mana vidi i stručnjak Siniša Ostojić:

– Mi štedimo u evrima, zadužujemo se u njima, a i sve troškove koji nisu od danas do sutra računamo u toj valuti – kaže Ostojić.

– Jedino kada uzimamo dinar u obzir je prilikom kupovine robe u domaćim prodavnicama, i to one manje vrednosti. Zato smatram da bi bilo dobro da ovu nezvaničnu evroizaciju pretvorimo u zvaničnu. Posebno nakon sticanja statusa kandidata, kada je put Srbije jasan. Pa više od 95 odsto kredita je kod nas vezano za evro, a one koji ih vraćaju spasli bismo noćne more koja se zove kursne razlike. Smatram da bi prednosti koje bi evro doneo kod nas nadmašile negativne trendove s kojima se danas susrećemo.

Prošle godine, kada je domaća valuta imala daleko manje oscilacije naviše ili naniže, evro se kao zamena nije pominjao pa je sasvim izvesno da se alternativa dinaru ne bi tražila kada bi on bio stabilniji. Odnosno, kada bi svi koji se zadužuju i razdužuju u dinarima mogli s većom izvesnošću znati koliki će dug biti.

Diskusije na temu dinar ili evro biće sigurno još ove godine. Mada je bolje da razmišljamo o kursu dinara jer evro, izvesno, neće postati srpska valuta u 2012.

27.08.2012