Spasili Grčku, sad je red na Španiju?

Objavljeno: 12.03.2012

Vesti izvor: Kamatica, FT

Ministri finansija 17 zemalja evrozone trebalo bi da stave potpis na paket pomoći Grčkoj, a razgovaraće i o jačanju zaštitnog fonda kako se 'zaraza' ne bi proširila na Španiju i Portugal. MMF-a tek treba da odluči hoće li podržati grčki program i koliko će mu doprineti, piše FT

Nakon što su podržali najveće restrukturiranje duga u istoriji, vlade zemalja evrozone danas bi trebale da stave potpis na drugi paket pomoći Grčkoj vredan 130 milijardi evra.

Ministri finansija 17 zemalja sastaju se u Briselu, gde će razgovarati i o jačanju zaštitnog fonda kako se 'zaraza' ne bi proširila na Španiju i Portugal. Fokus će biti na španskim budžetskim rezovima i portugalskom programu pomoći.

Trebali bi razmotriti, kako piše Financial Times, kombiniranje oko 250 milijardi evra preostalih u privremenom fondu za spašavanje (EFSF) s pola milijarde evra njegova naslednika, ESM-a (European Stability Mechanism).

Ali, to bi zahtevalo pristanak Nemačke, koja zasad ne želi da poveća izloženost svojih poreskih obveznika nepopularnim spašavanjima, poput grčkog.

MMF tek treba odlučiti o Grčkoj

Ovoge sedmice članice evrozone u svojim parlamentima tražiće podršku za odobrenje 130 milijardi evra pomoći Grčkoj, dok će odbor MMF-a u četvrtak odlučiti hoće li podržati program spašavanja Grčke i koliko će mu doprineti.

Šefica MMF-a Christine Lagarde izjavila je da će preporučiti 28 milijardi evra, što je značajno smanjenje u odnosu na prethodna učešća MMF-a u zajmovima za prezadužene evropske zemlje.

Ključno je pitanje hoće li MMF oceniti da je će Grčki dug biti održiv s novim programom spašavanja, koji bi trebalo da smanji javni dug na 120,5% BDP do 2020. Ako zaključe suprotno, sopstvena pravila sprečiće MMF da daje nove zajmove Grčkoj, piše FT.

MMF je ključna institucija o raspravi o adekvatnosti evropskih fondova za spašavanje, a Lagarde je u januaru upozorila da bi fundamentalno nesolventne zemlje poput Španije i Italije mogle doći u finansijsku krizu – bez kredibilnog fonda za spašavanje.

Nemačka smiruje

SAD i druge članice MMF-a protive se pak snažnijem ulivanju novca dok evrozona sama ne poveća svoj fond.

I Evropska komisija mesecima lobira za povećanje tih fondova, ali nemačka kancelarka Angela Merkel za tako nešto treba odobrenje u Bundestagu, gde je protivljenje snažno.

Nemački zvaničnici smatraju da je smirivanje tržišta smanjilo pritiske za povećanjem fondova za spašavanje i pratiće hoće li prinosi na italijanske i španske obveznice nastaviti da padaju usled kampanje kojom Evropska centralna banka nudi stotine milijardi evra jeftinih zajmova.

Uspeh prošlonedeljnih dogovora o zameni grčkih obveznica mogao bi takođe da pomogne poboljšanju raspoloženja.

Slabljenje evropskih berzanskih indeksa

Upravo su španske deonice u središtu pažnje na evropskim burzama, uz jutrošnji pad ključnog indeksa IBEX za 0,5 odsto, nakon što se pažnja ulagača prebacila s Grčke na sposobnost Španije da se nosi sa svojim dugovima.

Indeks Londonske berze FTSE, frankfurtski DAX i Pariški CAC trenutno su u minusu.

- Budući da rešenje za Grčku poprima sve konkretnije obrise, fokus će se sada pommerati prema Iberijskom poluostrvu - kazao je analitičar Matt Bolduc iz Saxo Banka.

Italijanske deonice takođe su oslabile u ponedeljak nakon objavljivanja loših podataka o BDP-u koji su potvrdili klizanje italijanske privrede u recesiju.

Grčka je i dalje u fokusu nakon što je Međunarodno udruženje za swapove i derivate u petak objavila da su ispunjeni uslovi za naplatu osiguranja potraživanja po grčkim obveznicama. Grčki berzanski indeks takođe je danas oslabio.

i

27.08.2012