Novca mora biti za mobilni i internet

Objavljeno: 05.03.2012

Vesti izvor: Kamatica, Novosti

Potrošač u Srbiji polovinu primanja potroši na hranu. Iako je svaki četvrti nezaposlen, ne odriče se mobilnog telefona i interneta.

Većina domaćih potrošača sada se drži devize „triput meri, jednom seci“ i stručnjaci GFK ukazuju da je pad standarda i porast troškova naterao kupce na racionalno ponašanje i planiranje.

Goran Tintor, direktor istraživanja u GFK, kaže da su se glavne promene kod građana i potrošača dogodile u oblasti tehnologija i finansija.

- Sa tehnološke strane u naše živote su se vrlo brzo uselili mobilni telefoni, a sa druge strane imamo masovnu upotrebu kredita, porast pa pad kupovne moći. Zahvljajući tome, potrošačima u Srbiji su se otvorile mnoge nove mogućnosti, neke koristimo više, a neke sporije usvajamo zbog kulturnog nasleđa - ističe Tintor.

To se obrazlaže podacima da je, na primer, pre 10 godina prosečna plata iznosila 217 evra, a sada oko 375 evra, ali je evro tada bio 65 dinara, a danas premašio 110 dinara. U međuvremenu višestruko su poskupele i osnovne namirnice i kućna hemija, ali i usluge.

- Cene od 2005. konstantno rastu, naročito kod prehrambene robe. To znači da je kriza u Srbiji počela mnogo pre 2008. godine - kaže Aleksandar Sinđelić, direktor „Panela domaćinstva“ u GFK.

Prema istraživanjima GFK smanjen je broj odlazaka u takozvane velike kupovine u megamarkete i u protekloj godini svaka peta takva kupovina je ukinuta. Sve manji i nesigurni mesečni prihodi teraju potrošače da zaobilaze poznate brendove i da potraže jeftiniju alternativu. Ipak, koliko je moguće trude se da za izdvojen novac dobiju najbolji odnos cene i kvaliteta.

Paralelno sa svim nedaćama tokom poslednje decenije ekonomija i trgovina se ipak razvijaju.

- Došlo je do ukrupnjavanja trgovine u Srbiji, što je jedan od aktuelnih trendova, pa deset vodećih lanaca pokriva gotovo polovinu maloprodajnog tržišta. Početkom 2002. tri četvrtine tržišta pokrivala su manje, klasične prodavnice - objašnjava Sinđelić.

Iako je kupovna moć slaba, učešće privatnih robnih marki u Srbiji ne raste koliko je to očekivano - prosek je četiri odsto, što je oko pet puta manje od zemalja regiona. Udeo trgovačkih maraka veći je od 20 odsto u Mađarskoj, Slovačkoj, Češkoj...