Kako se zaštititi od naglih promena kursa?

Objavljeno: 05.03.2012

Vesti izvor: Kamatica, Dnevnik

Kompanije koje se Srbiji bave uvozom i izvozom svakog dana sa strahom gledaju u kursnu listu. Konstantni pad dinara kvari im poslove i narušava sve što je isplanirano. Mnogi sada prizivaju fiksni kurs domaće valute prema evru.

To se, izvesno, neće dogoditi, bar ne skoro – tako bismo brzo potrošili devizne rezerve. Ali šansu da svoje račune usklade s fiksnim kursom privrednici imaju. Ovaj postupak se zove hedžovanje, a zaključivanjem terminskih ugovora i forvordovanjem se u dogovoru s bankom kurs može zakucati na tačno određen sumu i datum u budućnosti. Kod nas se to radi malo, a i kada se primenjuje, obično se ugovara na rok od mesec dana ili tri meseca. Oni koji su to učinili na vreme, plaćaju evro 109 dinara.

– Potrebu za zaštitom od deviznog rizika ima svako preduzeće koje ima priliv ili obaveze u devizama a tekuću likvidnost u dinarima. To omogućuje lakše planiranje poslovanja, a neophodno je da se privrednici pre ulaska u aranžman upoznaju s dobrim i lošim stranama posla. Smatram da će interesovanje rasti ako referentna kamatna stopa Narodne banke nastavi da se snižava, što je poslednjih meseci trend a direktno zavisi od usporavanja inflacije – kaže direktor sektora za finansijske institucije u Komercijalnoj banci Mihajlo Kosanović.

Kosanović objašnjava kako ovo funkcioniše kod „forvordsa”. To su najpopularniji ugovori o prodaji deviza. Mogu da se zaključe za više valuta, a kod nas su najpopularniji oni na relaciji dinar–evro, odnosno američki dolar i domaća valuta. Kurs po kojem će klijent u dogovorenom terminu kupiti devize formira se tako što se na onaj koji važi na dan zaključenja ugovora doda kamata koja predstavlja razliku u osnovnim stopama dve valute. Za dinar i evro to je referentna kamatna stopa NBS-a i euribor. Kod nas je to sada 8,5 posto, što ovom trenutku mnogima ne izgleda povoljno.

– Uvoznik ima ugovorenu obavezu za tri meseca i izložen je deviznom riziku. Na primer, suma u dinarskoj protivvrednosti u trenutku zaključenja ugovora vredi 100.000 dinara. On mora da se pomiri sa činjenicom da će to za tri meseca koštati više nego u trenutku kada se posao zaključuje. Ali tačno zna koliko, i može da formira cenu robe a da pri tom ne mora da vodi računa o eventualnom padu dinara. U startu se eliminiše gubitak koji bi mogla doneti eventualna deprecijacija dinara. Odnosno, može formirati cenu proizvoda na koju kretanje dinara neće imati uticaja. Time se postiže potpuna zaštita od međuvalutnog rizika, banke ove usluge obično ne naplaćuju ili su troškovi minimalni – objašnjava Kosanović.

Sagovornik objašnjava da klijent mora da se pomiri s tim da u slučaju da dinar ojača neće od toga profitirati. Osim toga, u trenutku kada je domaća valuta, kao sada, 111 dinara, mnogima je teško da zaključe ugovor po kojem se fikasiraju prema evru na 113 i 115 dinara. Najveći problem tu je velika razlika između naše referentne stope i euribora. Između evra i dolara je 0,75 odsto.

Naši poslovni ljudi još uvek nisu spremni na to da se uz, na prvi pogled malo višu cenu, reše kursnih razlika. Podaci govore da je udeo ovih transakcija u međubankarskoj trgovini veoma nizak i kreće se ispod pet odsto. Samo 14 banaka, od 34 koliko kod nas posluje, nudi ovu vrstu usluge. U Komercijalnoj banci kažu da se najčešće štite uvoznici nafte i multinacionlne kompanije koje ovde rade.

U Unikredit banci primećuju da se klijenti sve više interesuju za ovaj vid zaštite od valutnog rizika. Oni nude ovu uslugu vezanu za sve konvertibilne valute, a najveće interesovanje je za evro i dolar.

Mogli bi uzeti u obzir da je evro kod nas više depresirao nego apresirao: od januara 2008. do sada – 33,9 odsto. To ide naruku ovoj vrsti zaštite. Stručnjaci smatraju da dinar može ojačati samo ako dođe do znatnijeg priliva deviza kod nas po osnovu privatizacije ili investiranja. Nijedna od ove dve mogućnosti nije na vidiku. Zato za privrednike ne bi bilo loše da u kalkulacije uključe i ovu mogućnost.