Kurs dokazao: Dinarski krediti isplativiji

Objavljeno: 02.03.2012

Vesti izvor: Kamatica, Politika

Zbog pada vrednosti dinara, poslednjih dana nisu svi kreditni dužnici podjednako zakukali. Rast evra najviše je pogodio kupce stanova na kredit, jer do pre nekoliko meseci kod nas nije postojala ni mogućnost dinarskog kredita na tako dug rok kakav postoji u slučaju stambenog evrozaduživanja.

One građane koji su uzimali kratkoročne zajmove u dinarima i koji su poslušali guvernera Narodne banke Srbije (NBS) Dejana Šoškića da se zadužuju samo u valuti u kojoj primaju platu ovih dana nisu iznenadile nove uvećane rate za zajmove. A takvih, kako pokazuju podaci iz banaka, nije malo. One, sasvim neočekivano, saopštavaju da su njihovi kratkoročni plasmani čak u 90, pa i 95 odsto slučajeva – u dinarima.

To znači da su građani, za razliku od privrednika, koji sada očajavaju zbog kursa, prihvatili savet NBS namenjen baš privredi – da se „hedžuju”, odnosno da se zaštite od kursnog rizika.

U Unikredit banci taj odnos je čak 95 odsto prema pet odsto u korist potrošačkih i gotovinskih kredita u evrima. Još od srednine 2009. godine konstatnto rastu dinarski kratkoročni krediti. Ovaj trend nastavljen je i u prva dva meseca ove godine.

Tražnju za kreditima u domaćoj valuti podstakle su i različite stimulativne mere NBS, poput one da za njih nema učešća.

- Klijenti kojima plata nije vezana za stranu valutu uvideli su da svaka indeksirana obaveza nosi znatno viši stepen rzika, kao i da taj rizik lako moće da nadmaši prednost koju klijent inicijalno uočava, akoja se ogleda u visini nominalne kamatne stope kredita u stanoj valuti - navode u Unikredit banci u kojoj je, inače, efektivna kamatna stopa na dinarski zajam 18,08 odsto, a za isti u evrima 17,84 odsto godišnje.

U Societe General banci u čak 90 odsto slučajeva klijenti su se opredeljivali za dinarske gotovinske, potrošačke i kredite za refinansiranje.

- Zato ne očekujemo da veći broj klijenata ovih dana zbog kursa, refinansira devizna dinarskim zaduženjima - kažu u ovoj banci.

Nenad Lučić, ekspert za razvoj proizvoda Volks banke kaže da uzimanje kredita u dinarima predstavlja najlogičnije i ekonomski najopravdanije zaduživanje, imajući u vidu da većina građana zavisi isključivo od dinarskih primanja, a naročito u periodu nestabilnosti kursa i većih oscilacija domaće valute.

- Na taj način klijenti su zaštićeni od deviznog rizika, pa čak i eventualni rast inflacije neće imati negativan uticaj, jer su mesečne rate u ovom slučaju fiksne i izražene u dinarima, tako da će one biti i realno niže u ondosu na nominalni iznos mesečnih obaveza - kaže Lučić, dodajući da kredit sa deviznom klauzulom koji je uzet pre tir godine ima isti iznos mesečne rate u evrima, ali niminalno 30 odsto veći iznos u dinarima upravo zbog rasta kursa dinara. Isti dinarski kredit sa fiksnom kamatnom stopom nema promene u iznosu dinarske mesečne rate i klijent plaća isti isznos u dinarima za sve reme otplate kredita.

Prema rečima Petra Jovanovića, člana izvršnog odbora Raiffaisen banke, oko 95 odsto novih plasmana gotovinskih kredita čine krediti u dinarima.

- Mi već duže vrme eklijentima prioritetno nudimo dinarske kredite. Posebno se njihove prednosti ističu u situacijaama kada klijent izrazi želju za gototovinskim kreditom kojim bi refinansirao postojeće mesečne obaveze po kredtnim proizvodima. Uslovi otplate kod dinarskih gotovinskih kredita su povoljniji, jer se odobravaju veći iznosi, niže su provizije z aobradu, nije neophodan depozit. I ponuda dinarskih gotovinskih kredita mnogo je veća od ponude gotovinskih kredita sa valutnom klauzulom - kaže Jovanović.

I u Erste banci već nekoliko godina su dominantni dinarski krediti, najviše keš i za refinansiranje. Kamtne stope na dinarske zajmove su neštov više, ali ih klijenti biraju zbog njihovih prednosti. U Eurobanci EFG kažu da pad dinara nije nužno povećao tražnju za dinarskim plasmanima iz prostog razloga što oni već više od dve godine dominiraju kod kredita stanovništvu, izuzimaći stambene kredite.

Visokom procentnu plasmana u dinarima doprinela je iodluka NBS od jula prošle godine kada je uvedena obaveza od 30 odsto učešća, odnosno depozita za devizne plasmane.

27.08.2012