Dinar pliva, cene rastu, privreda tone

Objavljeno: 02.03.2012

Vesti izvor: Kamatica, Politika

Od avgusta 2008. godine, kada je bilo zlatno doba dinara u novijoj istoriji, pa do ovih dana kada je na istorijskom minimumu, dinar je u odnosu na evro žestoko oslabio. U leto pre izbijanja krize 2008. za jedan evro bilo je neophodno dati 76, a sada 111 dinara ili 35 dinara više.

Guverner NBS-a Dejan Šoškić, stabilnost nacionalne valute u javnosti nedavno je dokazivao primerom da je dinar i pre 15 meseci praktično bio na sličnom nivou. U oktobru 2010. godine evro je vredeo oko 107 dinara, kolika mu je bila vrednost i pre nešto više od dve sedmice, posle prvog februarskog „evrošoka”.

Obe računice (guvernerova i naša) dva su lica iste statistike, ali ništa ne menjaju u osnovnoj stvari, a to je da je kurs dinara u poslednjih nekoliko godina daleko od stabilnog. I da nas papreno košta, jer se prenosi na cene.

Statistika pokazuje da cene uvek rastu i da u slučajevima kada domaća valuta jača nema šanse da se trend preokrene. Ipak, kriza nam je pokazala da cene ne moraju da prate rast kursa.

Ekonomista Dragovan Milićević kaže da kretanje deviznog kursa ima veoma veliki uticaj na cene. Uticaj „evrošoka” traje duže od godinu dana, ali se najviše oseća u prva tri meseca.

– Čudi me istrajavanje NBS-a da će ciljana inflacija u ovoj godini biti četiri, plus minus 1,5 odsto, zbog krajnje nepredvidivog kretanja kursa u narednom periodu. Jedina alternativa je porast tražnje za evrima povećanjem referentne kamatne stope i samim tim povećanjem prinosa na dinare, što je malo verovatno. Nivo komercijalnih kamata ne pada, a sa porastom referentne kamatne stope doći će do daljeg rasta kamata privredi. Teško je poverovati da će se banke usuditi da od matica povlače velike sume deviza kako bi ih konvertovali u dinare i ušli u posao kupovine domaćih papira. Takođe, velika je opasnost i od efekta „istiskivanja” privrede i stanovništva s finansijskog tržišta. Zato je nemoguće bez stabilizacije kursa u dužem periodu ostvariti iole značajniju cenovnu stabilnost – objašnjava Milićević.

Po njemu, u ovom trenutku nema optimalnog rešenja, već samo procena manje štete. Rigorozna štednja je neminovnost, ali u godini izbora pitanje je njenog sprovođenja.

– Ovakva kursna politika je neodrživa na dugi rok i bez sprovođenja platnobilansnog prilagođavanja veoma teško je na dugi rok obezbediti stabilnost privrede. Mora se priznati da su lošom privatizacijom uništeni veliki izvoznici, da se srpska privreda lažno uljuljkivala prilivom kapitala iz inostranstva po osnovu privatizacije banaka, velikih sistema, da je privreda nekonkurentna, da je država nekonkurentna i da pada na globalnoj listi konkurentnosti, da caruje korupcija i da je privreda u kandžama banaka, sa isisanih 28 milijardi evra za kamate i negativne kursne razlike samo za pet godina (2006–2010.) i da je u međuvremenu ista privreda stvorila samo 9,5 milijardi evra bruto dodate vrednosti u istom periodu – kaže Milićević.

Iz analize višegodišnjeg kretanja kursa može da se izvuče nekoliko zaključaka. Situacija na deviznom tržištu kao da se menja u ciklusima. Obično, posle perioda jačanja domaća valuta znatno oslabi. Tako je bilo početkom 2008. godine. Posle prve polovine godine, u kojoj je dinar jačao, usledila je druga polovina u kojoj je došlo do naglog slabljenja domaće valute. Evro je tako na početku te godine vredeo 82,8 osam dinara, u leto se spustio na 75 dinara, da bi kraj godine završio blizu 90 dinara. Međutim, jačanje dinara nije se odrazilo na pad cena i one su potrošačima i dalje bile ispostavljane kao da pada kursa nije ni bilo.

Vrednost nacionalne valute postepeno je klizila sve do oktobra 2010. godine, kada se evro prodavao po ceni od 107 dinara. Posle te „tačke ključanja” kurs se ponovo smirio i u maju 2011. godine, posle znatnog emitovanja dinarskih obveznica, evro se prodavao i po ceni od 97 dinara.

Zbirno gledano, od januara 2008. godine, pa do danas, kurs dinara je oslabio 33,9, a cene su porasle 37,3 odsto. Ipak, inflacija nije uvek u stopu pratila rast evra. Do mimoilaženja je došlo početkom 2009. godine, kada je sa udarom krize opala tražnja. Iako je evro jačao, cene u tom periodu su slabile. S odloženim dejstvom od nekoliko meseci, kurs se ipak preneo na cene.