Za zamenu stolarije 1,3 milijarde dinara

Objavljeno: 02.03.2012

Vesti izvor: Kamatica, Dnevnik

Ministar za prostorno planiranje i životnu sredinu Oliver Dulić najavio je da će Vlada Srbije u martu usvojiti uredbu o finansiranju rekonstrukcije objekata u cilju podizanja njihove energetske efikasnosti i da je za te svrhe obezbeđena 1,3 milijarda dinara.

Država će pomoći finansiranje zamene stolarije, ugradnje kotlova i korišćenje obnovljivih izvora energije da bi se povećala energetska efikasnost. Ministar kaže da će taj model omogućiti porodicama i javnim ustanovama koje budu uzimale subvencionisane kredite da ostvare uštedu u odnosu na račune koje plaćaju za korišćenje energije za grejanje i hlađenje.

Dulić kaže da za zamenu prozora i vrata na objektima u Srbiji treba oko 2,2 milijarde evra, što bi naše društvo trebalo da reši u narednih nekoliko decenija. Međutim, po nekim pokazateljima, za rekonstrukciju oko 1,3 miliona stanova trebalo bi čak oko pet milijardi evra, što je u ovim godinama krize nezamislivo velik novac.

Plan je da se deo izdvojenog novca dodeli jedinicama lokalne samouprave i budžetskim korisnicima za promenu stolarije, popravku krovova i slično, a deo za sufinansiranje kredita građana koji će preko poslovnih banaka moći da podignu subvencionisani kredit za adaptaciju kuće u kojoj žive u cilju uštede energije.

Da li će se, i u kojoj meri, građani odazvati ovom pozivu, neizvesno je, nemaština steže obruč oko kućnog budžeta, a po nekim procenama, po stanu ili kući neophodno je od 2.000 do 4.000 evra. Dulić kaže da bi vraćanjem kredita banci mogli uštedeti kilovate i kilovate električne energije i ostalih energenata jer mesečna rata neće biti veća od sadašnjih troškova grejanja. Osim toga, štednja energije je i u interesu Srbije jer je naša država na samom začelju u pogledu energetske efikasnosti.

U Srbiji se koristi 40 odsto više energije po glavi stanovnika ili objektu od evropskog proseka. To je ozbiljan problem i posledica zanemarivanja činjenice da energenti postaju sve skuplji i da je potrebno dugoročno investiranje u uštedu energenata, a pre svega u sistemima koji su najveći potrošači.

A koliko zgradama trebaju novi prozori ili krov pokazali su protekli hladni dani i stanovi poplavljeni od tereta snega i leda, kao i visoki računi za grejanje. Treba i više posla za građevinske radnike i posrnulu privredu, samo je pitanje ko će biti korisnici subvencija – oni koji se prvi jave, ili kojima su najpotrebnije, zbog čega se preporučuju kriterijumi.

27.08.2012