Biće spasen samo onaj ko ranije vrati kredit

Objavljeno: 01.03.2012

Vesti izvor: Kamatica, Dnevnik

Svi koji otplaćuju indeksirane kredite ovih dana sa strahom gledaju u kursnu listu. Istina, dinar se malčice primirio, ali je i dalje ostao na nivou višem od 110 dinara za evro, što se do pre mesec dana nije moglo zamisliti.

Naplata rata kredita u većini banaka „pada„ u poslednja dva dana meseca tako da će plaćanje po višem kursu teško nekog dužnika mimoići.

Podaci Kreditnog biroa Srbije govore da je svaki peti kredit privrednika u docnji. Građani su ažurniji, ali broj onih koji ne mogu da ispune obaveze svakog meseca malo-pomalo raste. S otplatom kasni svaki deseti građanin, odnosno nije uspeo da izmiri obaveze u roku dužem od 60 dana.

Kada klijentima kredit postane pretežak teret, pokušavaju da problem reše kako mogu.

– Primetili smo da poslednjih meseci raste broj klijenata koji ne mogu da servisiraju obaveze. To nije alarmantno, ali deo onih koji imaju mogućnosti vraća kredite prevremeno. Čak i kad nemaju celu sumu duga koja je preostala, trude se da otpalte što veći deo kao bi im manje ostalo za vraćanje. Drugi traže rešenje u refinansiranju – kaže direktor glavne filijale AIK banke u Vojvodini Slobodan Racić.

U Kreditnom birou savetuju klijente da indeksirane kredite vrate ako mogu. To bi moglo ići naruku posebno dužnicima koji su podigli zajam uz depozit. Ta suma ostavljena na računu u banci pri podizanju kredita se vraća klijentu s poslednjom ratom. Međutim, može se, kod prevremene otplate, iskoristiti da za otplatu još neizmirenih obaveza.

U Kredi agrikol banci kažu da se građani sve više opredeljuju za dinarske zajmove.

– Indeksirane kredite klijenti uglavnom uzimaju kada kupuju stan i automobile. Kod prvih je ponuda dinarskih veoma mala. Za vozila je, pak, kamata niža pa to na duže rokove izgleda povoljnije – objašnjava direktor odeljenja za komunikacije Raško Tomašević.

Savet finansijskih stručnjaka da se treba zadužiti u valuti u kojoj čovek ima primanja i troškove sada se pokazao kao odličan. Posebno kada se čuje da skeptici predviđaju da će evro do izbora stići i do 118 dinara. Taj podatak potkrepljuju objašnjenjem da domaću valutu od konstantnog pada može spasti samo veći priliv deviza. Jedna velika privatizacija bila bi spas za dinar. Nažalost, kandidata za to gotovo da i nema. Za Telekom nije postignuta cena koju smo priželjkivali, a JAT i „Galenika” će prvo morati da se konsoliduju pre nego što se neko zainteresuje za njih. trenutno im pomaže država.

Zato je za one koji ne mogu zajam da vrate najbolje da porazmisle o refinansiranju i da prednost daju domaćoj valuti. Neizvesnost tako neće nestati, ali će bar biti manja.