Krizne godine `pojele` petinu srpske plate

Objavljeno: 28.02.2012

Vesti izvor: Kamatica, Dnevnik

Osim što je dinar izgubio 40 odsto vrednosti tokom poslednje tri i po godine krize, u velikom minusu su i naše plate računate u evrima. U svakoj prosečnoj koverti imamo po 88 evra manje, a to znači manjak od oko 21 odsto.

U trenutku kada je evro bio najslabiji, u julu 2008. i iznosio 78,5 dinara, prosečna plata je bila 33.058 dinara, odnosno 421 evro.

Prosečna neto zarada isplaćena u janauru ove godine bila je 36.639 dinara, što je nominalno 16,5 odsto manje nego u decembru 2011, a realno 16,6 odsto. Ovaj ovako veliki pad je posledica pre svega činjenice da su decembarske zarade u Srbiji nerealno visoke zbog ispalata 13 plate.

Bilo kako bilo janurske zarade su niske. S obzirom na kurs od 110 dinara za evro, jasno je da su trenutno prosečne plate u Srbiji oko 333 evra, a to znači da je kriza odnela prosečno 88 evra.

Republički zavod za statistiku u saopštenju navodi da je prosečna zarada s porezom i doprinosom u Srbiji u januaru bila 50.829 dinara i u odnosu na onu isplaćenu u decembru 2011. godine, nominalno je bila manja 16,8 odsto, a realno 16,9 procenata. IZ RZS-a navode da je prosečna bruto januarska zarada u odnosu na prosečnu zaradu isplaćenu u januaru 2011. godine bila nominalno veća 7,3 procenata, a realno 1,6 posto. Istovremeno, prosečna januarska zarada bez poreza i doprinosa bila je nominalno veća 7,7 posto nego u isto vreme prošle godine, a realno dva procenta.

Kako god, kada se činjenici da nam je kriza pojela više od 20 odsto zarade doda i da je 250.000 ljudi izgubilo posao i da ne prima nikakvu platu, dobija se kompletna slika našeg životnog standarda. Kada je procena pada životnog standarda u pitanju, tu ima mnogo računica, i odnose se na pojedine godine, a ne na kompletnu krizu.

Tako, po proceni Evropske komisije, za godinu dana standard nam je tokom 2010. godine pao 30 odsto.

Istraživanja Evropske banke za obnovu i razvoj takođe su pokazala da je Srbija najviše zglajzala. Naime, u analizi EBRD-a „Život u tranziciji” navodi se da je Srbija među 33 zemlje na drugom mestu po pogođenosti domaćinstava krizom: više od dve trećine građana Srbije tvrdi da je ekonomska kriza u velikoj meri pogodila njihova domaćinstva.

Analitičari EBRD-a objasnili su da veliki pad zaposlenosti tokom krize u Srbiji može objasniti zašto je više od dve trećine građana izjavilo da ih je kriza pogodila jako ili prilično. Ima računice, izvedene u udruženjima potrošača, i da nam je standard lane pao čak 60 odsto u poređenju s 2010. godinom...

Elem, koliko god slušali različite prognoze o oporavku od krize i poboljšanju životnog standarda, ekonomski stručnjaci slažu se u jednom – ove godine boljitka neće biti, a u najboljem slučaju živećemo kao lane. Ekonomista Stojan Stamenković ocenio je da građani Srbije ne mogu računati na rast standarda pre 2015. godine.

– Ova godina je već određena. Ona će biti ista kao 2011. Na rast standarda možemo računati u drugom petogodištu. Možda 2015. godine – kazao je on.