Rerzervni plan Srbije je Fijat

Objavljeno: 28.02.2012

Vesti izvor: Kamatica, Politika

Srbija neće imati problema sa finansiranjem minusa u budžetu u ovoj godini, jer za obezbeđenje većeg privrednog rasta imamo rezervni plan – a to je Fijat, kaže Dušan Nikezić, državni sekretar u Ministarstvu finansija.

Prema poslednjim procenama MMF-a i Fiskalnog saveta prviredni rast Srbije u ovoj godini iznosiće tek 0,5 procenata, što neće biti dovoljno da se zadovolje apetiti svih institucija materijalizovani kroz budžet za 2012., Nikezić tvrdi da će performanse Srpske privrede biti mnogo bolje.

- Treba imati u vidu da Srbija ima dodatnu rezervu za rast privredne aktivnosti u ovoj godini koja se ogleda u početku serijske proizvodnje u „Fijatu“ i operacionalizaciji značajnih proizvodnih investicija realizovanih u prošloj godini. Konačno, ekonomska politika svake zemlje, pa i Srbije, utvrđuje se budžetom i ne može se menjati mesečno ili nedeljno na osnovu pojedinačnih indikatora i saopštenja, jer bi se na taj način stvorila neizvesnost, kako za privredu i investitore, tako i za građane, a što je najopasnije za makroekonomsku stabilnost zemlje. Neophodno je utvrditi trend u ekonomskim kretanjima i na osnovu toga kredibilnim sistemskim merama korigovati ekonomsku politiku. To će biti moguće najranije nakon objavljivanja kvartalnih rezultata – navodi Nikezić.

On kaže i da Srbija raspolaže rezervama gotovine, kao i da se nada investitorima koji će pomoći da se rupa u budžetu popuni.

Fiskalni savet ipak upozorava da do 2015. godine javni dug Srbije može da dostigne 60 odsto bruto domaćeg proizvoda.

Ministarstvo finansija, međutim , to ni najmanje ne zabrinjava, jer kako kaže Nikezić, to je scenario za neodgovornu vladu.

- Evidentno je da ova vlada nastavlja da odgovorno vodi ekonomsku politiku. To je potvrdio i MMF u svom poslednjem izveštaju, pozitivno ocenjujući način na koji je vlada aktivnim merama predupredila negativne efekte smanjenog rasta privredne aktivnosti u drugoj polovini 2011. godine – napominje Nikezić.

Jedan javni dug – tri definicije

Veliko pitanje postavlja se povodom procene veličine javnog duga, s obzirom da NBS ima jednu, Fiskalni savet drugu, a Ministarstvo finansija treću procenu.

Nikezić objašjava da Fiskalni savet krajem prošle nedelje uputio Ministarstvu finansija predlog da se uskladi regulativa vezana za visinu javnog duga i da će se putem javne rasprave utvrditi jedinstvena definicija i metodologija obračuna javnog duga, koja bi bila usklađena i sa međunarodnim standardima.

Na osnovu zakona, krajem 2011. javni dug je 1.513,8 milijardi dinara, odnosno 14,47 milijardi evra. Javni dug je na kraju januara ove godine bio 1.534,8 milijardi dinara. U odnosu na kraj 2011. godine ostao je na istom nivou u evrima i iznosio 43,2 odsto BDP-a. Imajući u vidu da je Srbija u septembru 2011. godine emitovala evroobveznice u vrednosti od milijardu američkih dolara i time omogućila finansiranje obaveza u 2012. godini i da su ta sredstva i dalje raspoloživa na deviznim računima Srbije, neto naš dug na kraju 2011. godine iznosio je 41,4, a na kraju januara 2012. godine 39,8 odsto BDP-a.