I Razvojna banka Vojvodine traži pomoć države

Objavljeno: 22.02.2012

Vesti izvor: Kamatica, Dnevnik

Početkom ovog meseca Vlada je oformila radnu grupu za očuvanje finansijske stabilnosti banaka. Tada se moglo čuti da će pomenuto telo pomagati bankama koje imaju teškoća u poslovanju tako što će im obezbediti dodatni kapital ako zatreba. Vrlo brzo se pokazalo da je to potrebno.

Za pomoć su se javile Razvojna banka Vojvodine i Privredna banka Beograd. Izvesno je da bez pomoći neće moći ni Agrobanka, u koju je Narodna banka Srbije krajem 2011. uvela uvela prinudnu upravu.

Za ovu namenu Vlada Srbije je predvidela 300 miliona evra. Državni sekretar u Ministarstvu finansija Goran Radosavljević nedavno je objasnio da će se pomenuta suma obezbediti emisijom obveznica. Država će tako dokapitalizovati, otkupiti ili preuzeti nenaplativa potraživanja banaka koje se obrate za pomoć. Ovakve emisije obveznica ne idu preko budžeta pa ni MMF neće imati primedbi. Sama suma će uticati na javni dug, ali ne značajno jer nije velika. Sličan model pomoći bankama već su primenile Turska, Mađarska i Hrvatska.

Privredna banka Beograd zatražila je pomoć od 20 miliona evra. Za iznos te sume država Srbija trebala bi da postane akcionar u toj kući.

Za nas je, naravno, najzanimljivija ova sa sedištem u Pokrajini. Razvojna banka Vojvodine obratila se za pomoć zbog starih nenaplativih potraživanja još iz perioda Metals banke. Tokom ove sedmice Radna grupa će razmotriti zahtev. Sledeći korak je NBS: ukoliko on kaže da Razvojna ispunjava uslove, pregovori bi mogli početi.

Na Skupštini akcionara Razvojne banke Vojvodine, održanoj 3. februara, doneta je odluka da se odobri lista dužnika i iznosi loše aktive ta da se to prenese na Agenciju za osiguranje depozita.

Što se tiče pomoći, za sada se kod Razvojne pominje suma od 40 miliona evra, a kolika će biti – ostaje da se vidi.

Kada dođe do dokapitalizacije, akcionari ostaju bez dela vlasništva. Za otkup ili preuzimanje nenaplativih potraživanja banka mora državi dati u zalog akcije i omogućiti kontrolu, odnosno dati „zlatnu akciju„. Nenaplativim potraživanjima nastavlja da upravlja Agencija za osiguranje depozita.

Što se tiče vlasničke strukture Razvojne banke Vojvodine, 58,78 odsto akcija pripada Pokrajini, odnosno Vladi Vojvodine, a 9,75 DDOR-u „Novi Sad”, delu grupe „Fondijarija SAI„. To su najveći akcionari. Hoće li se uskoro i država Srbija upisati kao vlasnik, ostaje da se vidi. Tek, u samoj banci kažu da to nije jedini model kada je ovaj vid pomoći u pitanju. Koji će se model naći kao prihvatljiv, saznaće se u sedmicama koje dolaze.

A koliko će sve ovo pomoći da se konsoliduje bankarski sistem u Srbiji, ostaje da se vidi.

O tome ekonomski stručnjak dr Siniša Ostojić kaže:

– Sve to je dobro koncipirano i pomoći će bankama na kratak rok da izbegnu krizu likvidnosti – smatra sagovornik. – Ali glavno pitanje je šta uraditi da opet ne dođu u istu ili sličnu situaciju? Prilikom procene rizika kod odobravanja kredita one će morati da postupaju rigoroznije. To znači da će zajmova biti manje i pod nepovoljnijim uslovima. Nažalost, to privredi ne odgovara jer usporava razvoj. Međutim, u ovom trenutku, kada imamo krizu likvidnosti, ne može se postupiti drugačije.

Drugim rečima, banke koje budu dobro upravljale rizicima izbeći će teškoće koje imaju pomenute tri. One koje to ne uspeju, moraće da se obrate Radnoj grupi. Zanimljivo je da su mnogi, još kada je prvi talas krize zahvatio svet i Evropsku uniju, strepeli od toga šta će se desiti s bankama osnovanim stranim kapitalom kod nas. A pomoć su zatražile baš one u kojima je domaći kapital dominantan.

Na prodaju AIK banka, Kroacija osiguranje...

U našem regionu u ovom trenutku je prilično dobra ponuda za prodaju i celih banaka i udela. Tako grčka ATE banka prodaje 20,3 odsto učešća u našoj AIK banci. Posao bi trebalo da se okonča do kraja godine a ovaj paket procenjuje se na 30 miliona evra. Sem njih, u ovoj banci udeo od 6,07 odsto ima i Unikredit banka. ATE prodaje i svoju kuću u Rumuniji. Nova hrvatska vlada odlučila je da okonča privatizaciju tamošnjeg finansijskog sektora. Kupce će tražiti za Kroacija osiguranje i Hrvatsku poštansku banku.