Grčki scenario bankrota: Rast cena, manje plate i penzije, mogući neredi

Objavljeno: 22.02.2012

Vesti izvor: Kamatica, Blic

Bankrot Grčke ne bi značio nestanak ove države, ali bi sigurno doneo ogroman rast nezaposlenosti, smanjenje kupovne moći, više troškove i poreze i manje plate.

Ministri finansija članica Evropske unije odobrili Atini 130 milijardi evra pomoći, ali se i dalje strahuje od upornosti Nemačke u nameri da Grčka da proglasi bankrot i pristane na reprogramiranje dugova banaka.

Bankrot proglašava sama država. Reč je po političkoj odluci vlade o kojoj obaveštava druge snažne države, privatne banke, ali i međunarodne finansijske insitucije.

Vladimir Gligorov, saradnik Bečkog instituta za međunarodne ekonomske studije, kaže za "Blic" da je bankrot države stanje kada ona nije više u stanju da plaća svoje obaveze, pre svega dugove.

- Prema ekonomskoj teoriji, bankrotstvo je poslednja faza privredne krize, kada ugrožena zemlja, bilo zbog posledica rata (slučaj Nemačke), ili pogrešne ekonomske politike (primer Argentine, ali i Rusije krajem devedesetih godina 20. veka), nije u stanju da vraća zajmove, niti da pronađe, na međunarodnom nivou, novi izvor kredita, čak iako je spremna da plati ekstra kamate - pojasnio je Gligorov.

Bankrot države nosi i ogroman rast nezaposlenosti i radikalno smanjenje kupovne moći. U najcrnjem scenariju, država može da objavi nemogućnost da isplaćuje penzije i plate javnom i državnom sektoru.

Iskustva govore da tada javne usluge postaju mnogo lošije i da neminovno prete socijalni nemiri i porast kriminala. Bankrot obično znači i udar na štednju u bankama.

Na pitanje što bi se dogodilo u životu prosečnoga Grka da država bankrotira, analitičar Damir Novotni podseća na slučaj Argentine, čiji su građani platili ceh devalvacijom pesoa.

- Bankrot bi platili građani kroz više troškove, poreze i manje plate, odnosno sav dugoročan teret krize bio bi prebačen na njih. To je situacija u kojoj je Japan već 20 godina, a isto se sada događa u Mađarskoj, iako nije proglasila bankrot - zaključuje Novotni.

Uticaj grčke krize na Srbiju: Manje investicija

Na domaćem tržištu rade četiri grčke banke: "Vojvođanska", "Pireus", "Euro EFG" i "Alfa banka", u kojima je oko 20 odsto ukupne štednje bankarskog sektora u Srbiji. Grčka je i jedan od najvećih investitora u Srbiji, u kojoj posluje više od 200 firmi. Sa ukupnim investicijama od oko 2,2 milijarde evra nalazi se na drugom mestu, odmah iza Austrije.

Prema podacima Ministarstva ekonomije, od 155 država Grčka je prošle godine bila na 18. mestu po vrednosti izvoza i na 21. mestu po uvozu. Ukazujući da je Grčka jedan od naših ključnih investitora, poznavaoci tvrde da bi u slučaju bankrota investicije bile smanjene.