Srbija (ne)može da se oporavi od krize `stranim lekovima`

Objavljeno: 22.02.2012

Vesti izvor: Kamatica, Politika

Povećanje poreza na dodatu vrednost, smanjenje subvencija i smanjenje ukupne mase plata – receptura su Međunarodnog monetarnog fonda za srednjoročni program koji bi smanjio zaduženost Srbije. Zvaničnici ove finansijske organizacije savetuju novu vladu da posle izbora nastavi reformu penzionog sistema, kao i reformu javnog sektora.

Kao uslov za reviziju prve runde aranžmana iz predostrožnosti MMF navodi obavezno prekrajanje državne kase, odnosno usvajanje rebalansa, jer će privredni rast ove godine umesto očekivanih 1,5 biti 0,5 odsto. To će za posledicu imati povećanje jaza u državnoj kasi za oko 30 do 35 milijardi dinara, a minus će umesto dogovorenih 4,25 odsto, ukoliko se ništa ne preduzme, biti 5,3 procenta.

Prema proceni autora poreske reforme „Pogled unapred”, povećanje PDV-a za dva odsto bilo bi taman dovoljno da se pokrije novonastali manjak u kasi od oko 30 do 35 milijardi.

- Ukoliko bi se PDV sa 18, povećao na 20 odsto, a osnovna stopa sa osam na 10 procenata, to bi u kasu donelo nešto malo više od 40 milijardi dinara dodatnih prihoda. To kreatorima fiskalne politike otvara prostor da nižu stopu PDV-a povećaju za samo jedan procentni poen - kaže jedan od autora poreske reforme.

Početkom krize, kada je ova studija pisana, osnovna ideja predlagača bila je da reforma bude prihodno neutralna. I to tako što će se smanjiti opterećenja na rad i kapital, a povećati opterećenja potrošnje. U međuvremenu se situacija zakomplikovala, pa više nije dovoljno da poreska reforma bude prihodno neutralna, već da donese dodatne prihode u budžet.

Ekonomisti su uglavnom saglasni da će, sada kada vladu nema ko da kontroliše, rashodi u kasi porasti. Pogotovo što ćemo u prvoj polovini godine imati budžet koji je u raskoraku sa ekonomskom realnošću. Budžet je planiran sa nemogućom stopom rasta. Posledično, ocenjuju stručnjaci, privredna stagnacija uticaće na smanjenje prihoda u kasi i povećanje rashoda.

Prema oceni Ljubodraga Savića, profesora Ekonomskog fakulteta, MMF je zamrzavanjem aranžmana sa Srbijom praktično ostavio odrešene ruke vlastima za finansiranje predizborne potrošnje.

- Praktično im je posao olakšan, a tehnologija za trošenje već će se pronaći - ubeđen je Savić.

Posebno ga zabrinjavaju juče objavljeni podaci Ministarstva finansija koji pokazuju da su prihodi u januaru ove godine u odnosu na isti mesec lane veći 4,7, dok su rashodi skočili za oko 20 procenata.

Iskreno priznaje i da pripada manjem broju ekonomista koji ne misle dobro o recepturi MMF-a.

- Postoje i drugi načini da se pokrije minus u kasi, a koji ne podrazumevaju povećanje PDV-a. Jedan se odnosi na povećanje proizvodnje, a drugi na smanjenje rashodne strane budžeta, odnosno troškova države - predlaže on.

Na konstataciju da te mere ne mogu na kratak rok da daju očekivani rezultat u iznosu od tridesetak milijardi dinara za pokrivanje jaza u kasi, Savić odgovara:

- Ko kaže da ne mogu? Šta u ovoj zemlji radi 130 agencija za sve i svašta i za šta će nama 30.000 zaposlenih u administraciji - kaže Savić i dodaje da bi i naplatu poreza trebalo poboljšati.

Najbitnije je, napominje, da se nova vlada, ko god je bude sačinjavao, formira što pre posle izbora da se ne gubi dragoceno vreme za reforme.

Milojko Arsić, profesor Ekonomskog fakulteta, očekuje da vlast, i pored predizbornog vremena, neće probiti dogovoreni nivo minusa u kasi, jer će Fond i dalje tromesečno nadzirati kako se program sprovodi. Arsić dodaje da se sa predloženim merama MMF-a slaže, ali da taj recept nije sasvim izvodljiv.

- Naročito je opasno ako počnu da se utrkuju ko će da predloži popularnije mere. Mislim da će nova vlada nastaviti da sprovodi sporazum sa MMF-om, jer će deficit u kasi biti toliko veliki da bez podrške Fonda neće moći da se finansira.

Miodrag Zec, profesor ekonomije na Filozofskom fakultetu, kaže da sprovođenje strukturnih reformi ne može preko noći da donese novac u kasu, ali jednom taj posao mora da se započne. Najlakše je povećati poreze, dodaje, ali to ne rešava naš problem. Po njemu „srpski voz ide pravo u zid, a mi umesto da kočimo – dodajemo gas”.

- Tek kad ga zaustavimo, treba da izračunamo koliko će nas koštati okretanje voza u drugom smeru - ističe on.

Dodaje i to da velika državna potrošnja nije problem sama po sebi. Problematičnija je struktura rashoda, ističe profesor Zec, misleći na to da bi u budžetu trebalo da bude više kapitalnih izdataka. Ni puko smanjenje rashoda nije dobro, uveren je.