'Ionako ćemo propasti, samo malo kasnije'

Objavljeno: 21.02.2012

Vesti izvor: Kamatica, DeutscheWelle

Na centralnom atinskom Trgu Syntagmi, uobičajenom poprištu izliiva besa grčke javnosti zbog strogih mera štednje, novi program pomoći evrozone Atini izazvao je vrlo oprezne, čak ironične komentare.

- Umesto da propadnemo odmah, to će biti nešto kasnije i u svakom slučaju nema budućnosti - komentisao je 56-godišnji zvaničnik Dimitri, nimalo oduševljen dogovorom ministara finansija evrozone i privatnih poverilaca o otpisu 107 milijardi evra grčkog duga i 130 milijardi novih zajmova kako bi Grčka izbegla bankrot 20. marta.

Isto misli i nemački ekonomski novinar Henrik Bohme. On kaže da je veliko pitanje da li će nove milijarde pomoći spasiti Grčku od bankrota.

Već smo gotovo navikli na taj ritual. Postojao je krajnji rok, u ovom slučaju to je bio 20. mart Grčka je tvrdila da će bankrotirati, ako do tada ne dobije nove milijarde pomoći. Onda su usledili mučni dani i nedelje pregovora i na kraju krizni sastanak. On se završio, u ranim jutarnjim satima uz objavljivanje vesti: Atina može da odahne, bankrot je sprečen "u zadnjem minutu".

Nakon 100 milijardi evra odobrenih 2010. godine Grčka će dobiti novih 130 milijardi evra. A oprošten je i dug koji je Grčka imala kod nekih privatnih banaka.

Međutim, to neće biti poslednji paket pomoći Grčkoj. Sigurno, ovaj put je vlada u Atini morala da napravi vrlo bolne ustupke. Vraćanje dugova će ići preko posebnog računa kojim neće raspolagati grčka vlada. To se može nazvati gubitkom nacionalnog suvereniteta. Ali, tako je barem sigurno da će Grčka stvarno vraćati dugove i da novac neće potrošiti u druge svrhe.

Dve stvari svakako treba imati na umu. Prvo, kod ove akcije spašavanja ne radi se samo o Grčkoj. Spašava se i financijska branša, iako se ona odriče dela potraživanja. Grčka se najviše zadužila kod privatnih banaka, investitora i osiguranja. Tako četvrtina pomoći namenjene Grčkoj uopšte neće ići u Atinu. Bankarski lobi je dobro odradio svoj posao govoreći o stravičnim scenarijima i nepredvidivim lančanim reakcijama, nekim osiguranjima za slučaj nemogućnosti naplate kredita i mogućem slomu čitavog sistema.

Grčka je već odavno trebala da bankrotira. Samo ne zvanično. Dugovi su 160 odsto od ukupnog društvenog proizvoda. Oni bi trebalo da budu smanjeni na 120 odsto. Istina je puno jednostavnija: radi se o zaostaloj zemlji. Investicioni fondovi su već odavno svrstali Grčku među zemlje na pragu industrijskog razvoja. Banke su već odavno simulirale scenarije povratka drahme. To je zemlja s divovskom državnom upravom koja ne funkcioniše. Zašto se aktualni izveštaj takozvane Trojke (EU-a, Evropske centralne banke i MMF-a) praktično drži u tajnosti? Jer iznosi upravo te istine. Da 130 milijarda evra nije dovoljno da se zaustavi ekonomsko propadanje.

Grčka ne može biti prisiljena da napusti evro-zonu. Evropljanima se, dakle, mora reći: to će nas skupo stajati, na duži rok. Trebalo bi da okončaju pogrešnu politiku paketa pomoći i to odmah. I posvetiti se tome da se Grčkoj pomogne da se ta zemlja obnovi. Svim sredstvima koja su joj potrebna. Podsticanjem investicija, ciljanim merama i pre svega onim što se u stručnom žargonu razvojne pomoći zove "state building" - izgradnjom države koja funkcioniše.

Verovatno je pri tom pomaže samo jedno: bankrot Grčke. Najkasnije na jesen, kad se stabilizuju druge problematične članice evro-zone kao što su Španija i Italija, do toga bi moglo doći. Hedge-fondovi se već na to klade.

27.08.2012