Zašto država našim parama čuva Komercijalnu banku?

Objavljeno: 19.02.2012

Vesti izvor: Kamatica, Politika

U situaciji kada je gotovo 80 odsto bankarskog tržišta u rukama onih koje nazivano stranim bankama, iako su to formalno domaća pravna lica, otkuda onda rešenost države da pod svojim skutima i dalje drži Komercijalnu banku? Pri tom je, deceniju unazad, mnoge banke s državnim kapitalom pustila niz vodu.

Uostalom, šta poreski obveznici dobijaju što će se njihovim parama dokapitalizovati ova banka? Niže kamate, povoljnije uslove kreditiranja? Teško. Dosadašnji rad banke pokazuje da se tome ne mogu nadati, jer banka radi kao i svaka druga s uslovima kakvi postoje na ovom komercijalnom tržištu.

U javnosti je, pri tom, stvoren utisak da ona treba da se proda za nekoliko godina, tačnije 2015. godine. Pa zašto se, onda, podigla tolika buka oko eventualne prodaje nečega što ionako država planira da proda?

Velika prašina podigla se jer država nije u prvobitnom dogovoru s MMF u pravljenju budžeta, predvidela 100 miliona evra za dokapitalizaciju Komercijalne banke. Zamerka MMF-a da za to nema para i u onako prenapregnutom državnom proračunu protumačena je kao da nam MMF otima ovu državnu banku za račun drugog velikog akcionara kakav je Evropska banka za obnovu i razvoj.

Zvaničnici su brže bolje takav scenario demantovali naglašavajući spremnost da banka ostane u većinskom vlasništvu države Srbije.

U Komercijalnoj banci, na pitanje da li se spremaju za privatizaciju u tom roku, usledio je sledeći odgovor:

- U ugovoru sa međunarodnim finansijskim institucijama stoji obaveza da država da zvaničnu izjavu o namerama u vezi sa procesom privatizacije Komercijalne banke.

Nebojša Ćirić, ministar za ekonomiju i regionalni razvoj smatra da bi država trebalo da dokapitalizuje Komercijalnu banku.

- Banka je profitabilna. Prošle godine ostvarila je 40 miliona evra dobiti. U protekle tri više od 100 miliona evra, a dobit se isplaćuje u budžet odakle se plaćaju plate, penzije, finansiraju neki projekti. Druga je stvar kada je u državnom vlasništvu nešto što nije profitabilno - kaže on.

Takođe, kako dodaje, ona je jedan od većih i urednijih poreskih obveznika što je važno za punjenje budžeta.

- Komercijalna banka je u okviru mera vlade pod povoljnijim uslovima kreditirala i privredu i stanovništvo, a u toj banci najveći broj građana Srbije štedi i zato je važno da ta banka bude stabilna i sigurna. Podsećanja radi mere vlade činile su 50 odsto privrednog rasta u 2010. godini- kaže Ćirić dodajući da je važna i percepcija da će, ako imate domaću banku s većinskim državnim vlasništvom, ona uvek biti voljnija da finansira domaću privredu.

Na primedbu da su pod uslovima koje je tražila država kredite odobravale i druge banke ministar odvraća da nisu. Nekada, kaže, strane banke i pod komercijalnim uslovima neće da finansiraju neke projekte, a Komercijalna hoće, bez obzira na to da li je reč o državnom ili privatnom sektoru.

Sem toga, odluke Komercijalne banke donose se u Beogradu, ne u nekoj drugoj zemlji, a nekada je i brzina odlučivanja za neki kredit bitna. Da ne postoji „napisani” rok za privatizaciju ove banke potvrdio je i Ćirić.

- Kada bude doneta odluka da banka bude prodata, država će ostvariti veći prihod ako ostane u većinskom državnom vlasništvu - kaže ministar ekonomije koji smatra da banke u državnom vlasništvu nisu i neće biti teret za državu, a to ilustruje i time da u poslednje četiri godine nismo imali nijedan slučaj da je država intervenisala da spasava neku banku.

Nenad Gujaničić, broker Sinteza invest grupe kaže da državi nije mesto u vlasničkoj strukturi banaka i sasvim je dovoljno što je regulator tog tržišta i može da obezbedi sigurnost finansijskog sistema kroz razne mehanizme NBS.

Po njemu, glavni argument za tezu da država treba da isprati dokapitalizaciju banke je to što će zadržati kontrolni paket akcija, a tako će moći da ostvari znatno veći uticaj u procesu prodaje kompanije. Jednu ulogu će država imati ako bude prodavala Komercijalnu banku kao većinski vlasnik, a sasvim drugačiju ako to ne bude.

- U tom smislu i ja se slažem da država treba da dokapitalizuje banku, ali da nakon toga usledi definisanje jasnog plana i rokova za njenu prodaju. Kada je profit u pitanju, Komercijalna banka je znatno popravila profitabilnost u poslednje vreme i njen prinos na kapital iznosi oko osam-devet odsto što je iznad proseka bankarskog sektora - kaže Gujaničić.