Zaleđenu Evropu tresu štrajkovi

Objavljeno: 10.02.2012

Vesti izvor: Kamatica, Tportal, Bankamagazin

Nevoljama ledom okovanih žitelja Evrope poslednjih dana kumovali su i štrajkovi činovnika u javnim službama, ogorčenih merama štednje koje Evropski čelnici uvode ne bi li okončali dužničku krizu u Evrozoni.

U šumi vesti o smrzavanjima, polomljenim kostima, nestašicama hrane i redukcijama struje, štrajkovi su podsetnik da kriza nije uvukla kandže i da su građani spremni da brane ostatke svog životnog standarda, piše tportal.

Strah od nepovoljnih vremenskih prilika podstakao je rast cena žitarica i ulja pa su cene hrane u januaru porasle prvi put u šest meseci, objavila je u četvrtak agencija UN-a za hranu. Evropljanima pogođenim štrajkovima, koji ovih dana trpe i zbog zatvorenih škola i prepunih bolnica, svakodnevicu dodatno zagorčavaju obustave rada i prekidi i kašnjenja u javnom prevozu.

Štrajkovi ne tresu samo posrnule zemlje Evrozone, već i uzdanice poput Francuske i Belgije. Dok Nemačka beleži rekordnu zaposlenost, Nemci su šokirani svežom najavom masovnih otpuštanja u divovima poput IBM-a i Lufthanse, a sve više građana zbog sve nižih plata osuđeno je na traženje dodatnog posla

Međunarodna tržišta valuta nivo evra određuju zavisno od vesti koje stižu iz Grčke, a poslednja je da su grčki stranački čelnici postigli dogovor potreban za drugi paket pomoći i za sprečavanje bankrota države. Istovremeno, dva najveća grčka sindikata sazvala su za petak i subotu 48-satni štrajk protiv reformi koje su čelnici stranaka uspeli da dogovore.

Oko 20 hiljada Grka u Atini i Solunu početkom sedmice stupilo je u prvi ovogodišnji opšti štrajk, u organizaciji dva najveća sindikata. Protest u Atini obeležilo je spaljivanje nemačke zastave, a policija je potom uspela da spreči protestante u nameri da spale i nacističku zastavu.

Životni standard Grka ozbiljno je narušen bolnim rezovima u proleće 2010. koji su bili uslov za dobijanje prve tranše međunarodne pomoći. Pod parolom 'Dosta, više ne možemo', Grci su u utorak štrajkovali protiv vladinog plana ušteda u budžetu koji podrazumeva masovna otpuštanja u javnom sektoru, smanjenje minimalne plate te rezanje plata i penzija.

Štrajkovali su zaposleni u školama, telima državne uprave, bolnicama, državnim medijima i bankama; povremene obustave rada zabeležene su u gradskom prevozu podzemnoj železnici i autobuskom prevozu, a vozovi i brodovi uopšte nisu vozili.

Početkom sedmice, Francusku je pogodio dvodnevni štrajk u organizaciji svih sindikata vazdušnog saobraćaja, zbog kog je došlo do kašnjenja i otkazivanja letova, prvenstveno Air Francea. Letove iz Francuske morale su da otkažu i drugi avioprevoznici, poput niskobudžetnog easyJeta.

U pokušaju sabotaže vladinog projekta koji još više reže pravo na štrajk, namećući obavezu štajkačima da se izjasne 48 sati ranije, radnici Air Francea prepolovili su broj letova na dugim linijama, a u nešto manjoj meri pogođene su letovi na srednjim i kratkim linijama. Francuzi strahuju da će planirani zakon u konačnici dovesti u pitanje i samo pravo na štrajk.

U Portugalu, javni gradski saobraćaj poremećen je prošle sedmice štrajkom sazvanim zbog restrukturiranja sektora, predviđenog vladinim programom štednje: u Lisabonu je obustavljen rad podzemne željeznice i rečni promet u najprometnijim trenucima, a u Portu je vozilo manje od polovime autobusa.

Portugalci protestuju protiv strateškog plana prevoza i svih mera predviđenih tim planom za zaposlene, koje idu od smanjenja broja radnih mesta do snižavanja plata.

Prvi put u više od 25 godina, novinari agencije Reuters u Velikoj Britaniji najavili su dvodnevni štrajk u četvrtak i petak, ali su odustali nakon što je njihova matična kompanija Thomson Reuters nakon takvog pritiska pristala da povisi plate svim novinarima za najmanje dva i po odsto. Članovi Reutersove podružnice Nacionalnog sindikata novinara (NUJ) bili su nezadovoljni s ponuđenih 1,75 odsto, što je daleko ispod prošlogodišnjeg rasta cena u maloprodaji koji je u Britaniji iznosio 4,8 odsto, što je među najvišim stopama inflacije u zapadnoj Evropi.

Belgija je pokleknula pod opštim štrajkom protiv politike štednje vlade za vrijeme prošlonedeljnog samita Evropskih čelnika u Bruxellesu.

U tom gradu stali su svi tramvaji i autobusi, kao i podzemna železnica, a javni saobraćaj poremećen je i u drugim delovima zemlje. Obustavljen je železnički saobraćaj, uključujući i onaj međunarodni, a problema u vazdušnom saobraćaju na svojoj je koži osetila je i Nemačka kancelarka Angela Merkel, koja nije mogla da sleti na predviđenom aerodromu pa je na samit stigla okolnim putevima. Zatvorena je i vazdušna luka za niskobudžetne kompanije.

Tri belgijska sindikata, koja su prvi put nakon gotovo 20 godina zajedno organizovala opšti štrajk, ocenila su da vlada socijalističkog premijera Elia Di Rupa nije bila uverljiva toekom napetih pregovora o budućim uštedama koje traži EU kako bi se ispoštovali postavljeni ciljevi o deficitu.

Bivšeg rumunskog premijera Emila Boca, miljenika Međunarodnog monetarnog fonda i Evropske komisije, upravo su uspesi u sprovođenju ekonomskih reformi stajali gubitka poverenja naroda ogorčenog nametnutim oštrim merama štednje.

Krizu je zaoštrio štrajk rumunske opozicije u parlamentu, koja je pod vodjstvom Socijaldemokratske unije objavila da će inzistirati na raspisivanju prevremenih izbora. Rumunski predsednik Traian Basescu za prelaznog premijera imenovao je dotadašnjeg ministra pravosuđa Catalina Predoiua; predajući ostavku, Boc je poručio da želi da doprinese 'popuštanju političke i socijalne napetosti u zemlji'.