Banka Slovenije razmišlja o prinudnoj upravi u NLB-u

Objavljeno: 07.02.2012

Vesti izvor: Kamatica, Finance, Bankamagazin

Zbog kumulativnog gubitka slovenačkih banaka koji je za prošlu godinu iznosio oko 400 miliona evra, a više od polovine tog iznosa ostvarila je Nova ljubljanska banka (NLB), guverner Banke Slovenije Marko Kranjec razmišlja o uvođenju prinudne uprave u NLB, objavio je slovenački poslovni list Finance, ne navodeći izvor informacije. Ipak,list dodaje da spomenutu informaciju u NLB-u nisu demantovali.

NLB je lane zabeležila gubitak od 220 miliona evra, a u 2010. gubitak je iznosio 203 miliona evra.

Slovenački list navodi da je uvođenje prinudne uprave jedna od dve "krajnje" zakonske mere za stabilizaciju najveće slovenačke banke. Pozivajući se na svoje sagovornike bliske bankarskim krugovima, Finance piše da glasine idu u prilog novom predsedniku slovenačke vlade Janezu Janši, koji bi tako dobio legitimitet za dokapitalizaciju banke, moguće čak i državnim novcem.

Zbog slabe kapitalne adekvatnosti NLB se lane dokapitalizovala s 250 miliona evra, kako bi pokrila loš kreditni portfelj. Zbog previsoke cene, većinu deonica uplatila je država. EBA i Banka Slovenije sada traže novu dokapitalizaciju od najmanje 320 miliona evra, a uprava se nada dokapitalizaciji od 400 miliona evra kojom bi popravila adekvatnost kapitala, a s obzirom da na loš kreditni portfelj procenjuje se da banci treba 500 miliona do milijarde evra svežeg kapitala kako bi vodila aktivniju kreditnu politiku.

Banka Slovenije je već lane zahtevala dokapitalizaciju NLB-a, odnosno povećanje adekvatnosti kapitala. Krajnji rok za dokapitalizaciju u iznosu od 400 miliona evra, u skladu sa željama uprave banke, bio je kraj prošle godine.

Ipak, ubrzo je postalo jasno da država u tom roku neće uspeti da se dogovori s potencijalnim učesnicima u dokapitalizaciji (belgijska finansijska grupacija KBC koja je suvlasnik NLB-a, EBRD, IFC) pa je banka Slovenije produžila rok. Nezvanično, do kraja marta ove godine. Evropska bankarska agencija (EBA) kroz stres-test utvrdila je da NLB-u treba dokapitalizacija od 320 miliona evra i zahteva da to bude sprovedeno do kraja juna.

Guverner Kranjec o prinudnoj upravi razmišlja jer je svestan da najveći deoničari NLB-a, država i KBC, neće moći brzo da se dogovore oko imenovanja nove uprave, što će uticati na sposobnost banke da se nosi s izazovima koji je čekaju u predstojećem periodu.

Naime, u julu dospeva 1,5 milijardi obveznica NLB-a, a zbog prevremenog otkupa banka će morati da refinansira dodatnu milijardu evra. U krugovima bliskim banci tvrde da refinansiranje nije problem, jer NLB ima likvidna sredstva i mogućnost zajma od evropske centralne banke (ECB). Od ECB-a je slovenačka banka nedavno dobila povoljan trogodišnji zajam od 250 miliona evra. Dugoročno zaduživanje na međubankarskom tržištu nije moguće zbog slabog kreditnog rejtinga banke. Ako bi NLB novac i dobila, cena bi bila previsoka.

Krajem septembra prošle godine NLB je imala 2,9 milijardi evra kreditnih obveza i 1,4 milijarde evra izdanih obveznica.

Prodaja finansijskih ulaganja?

S propašću financijskih holdinga NLB je preuzela velika finansijska ulaganja. Između ostaloga, u vlasništvu ima 23,9 odsto Pivovarne Laško i 10,7 odsto Mercatora, među najvećim je akcionarima Petrola, Uniora, Iskre Avtoelektrike, Istrabenza, Thermane i još nekih kompanija.

Od zaplene su prošle tri godine i ti udeli su sada sasvim obična kapitalna ulaganja od kojih se trenutno ne može očekivati dobit i koji smanjuju likvidnost banke. Osim toga, Pivovarna Laško i Mercator su među najvećim zajmoprimcima NLB-a pa bi prodaja financijski krhkom vlasniku mogla izazvati više štete nego koristi, pišu Finance.

Otpis potraživanja

Krajem juna prošle godine banka je ukupno imala 12,9 milijardi odobrenih kredita nebankarskom sektoru. Od toga je 1,25 milijardi evra potraživanja već otpisala, što znači da ne očekuje da će ih naplatiti. Agencija Fitch prilikom poslednjeg snižavanja kreditnog rejtinga upozorila je na vrlo slabo pokrivene loše kredite rezervama. Ceo bankarski sistem ima oko 14 odsto slabih kredita, a pokrivenost iznosi samo 43 odsto.

Ako NLB ima udeo loših kredita oko 14 odsto, moraće da otpiše dodatnih 600 miliona evra. A prema nekim procjnama udeo loših kredita u NLB dostiže 20 odsto, upozorava slovenački list. Najviše problema je u sektoru nekretnina, u kojem NLB potraživanja uglavnom još uvek nije otpisivala.