Mesečna plata bankara u RS veća od 8.000 €

Objavljeno: 31.01.2012

Vesti izvor: Kamatica, SEEBiz/Nezavisne novine

Prema podacima Poreske uprave RS, najveća primanja u Republici Srpskoj u novembru imao je zaposleni u jednoj bankarskoj organizaciji u Banjaluci koji je zaradio 17.800 maraka (odnosno 9170.88 evra) ili više od 22 prosečne plate, navode "Nezavisne novine"

Na drugom i trećem mestu po zarađenom iznosu u tom mesecu nalaze se takođe zaposleni u bankarskom sektoru, jedan čija plata je bila 14.427 kuna (7433.05 evra), a drugi sa platom od 13.841 KM (7131.13 evra).

Jedan zaposleni u proizvodnji keksa u Prijedoru zaradio je 13.764 KM (7091.46 evra) i on je četvrti na listi najvećih primanja u novembru, dok je na petom mestu sa 13.266 KM (6834.88 evra) još jedna osoba zaposlena u bankarskoj organizaciji.

Iduća dva mesta takođe zauzimaju zaposleni u bankarstvu, a oni su u novembru zaradili 12.060 KM (6213.53 evra) odnosno 11.996 maraka (6180.56 evra)

Zanimljivo je da se na listi onih sa najvećim primanjima ostvarenim u novembru 2011. godine u Srpskoj nalaze i tri zaposlena u državnim organima u Bijeljini, a svaki od njih zaradio je više od 10.000 maraka (više od 5.000 evra mesečno) i to u neto iznosu.

Inače, u BIH najveće zarade imaju zaposleni u finansijskom posredovanju, dok su najmanje plaćeni radnici u hotelima i restoranima, pokazuju podaci Agencije za statistiku BiH.

I dok je prosečna isplaćena neto plata u novembru 2011. u BiH iznosila 824 KM (424.54 evra), zaposleni u finansijskim institucijama imali su prosečna mesečna primanja od 1.308 KM ( 673.91 evra).

Najbliži po zaradama zaposlenim u finansijama su radnici u kompanijama koje se bave snabdevanjem električnom energijom, gasom i vodom - 1.177 KM (606.41 evra).

Prema analizama, plate zaposlenih u javnoj upravi u BiH, koje u proseku iznose 583 evra, za 40 odsto su veće od prosečne plate u BiH.

Kada je reč o javnom sektoru, u odnosu na prosečnu zaradu najveće odstupanje u javnoj upravi je upravo u BiH jer su u Srbiji plate u javnoj upravi za 22 odsto veće od proseka, u Makedoniji za 20 odsto, u Hrvatskoj i Sloveniji za 16 odsto, a u Crnoj Gori tek za četiri odsto.