Danas odluka o sudbini evra i EU?

Objavljeno: 26.10.2011

Vesti izvor: B92, Novosti, Dojče vele, Poslovni dnevnik

Brisel, Berlin -- Lideri Evropske unije sastaće se u danas u Briselu, po drugi put u roku od tri dana, da nastave da vade kestenje iz vatre.

Na stolu su tri ključna instrumenta za pretpostavljeni izlazak iz krize: dogovor o otpisu polovine grčkog duga, dokapitalizacija banaka i povećanje fonda stabilnosti.

Oko prve dve teme stvari manje-više napreduju dobro.

Grčka je trenutno dužna 350 milijardi evra, što predstavlja 162 odsto BDP ove zemlje, a stučnjaci MMF su procenili da bi, ako se nastavi ovim tempom, zaduženje moglo da se popne na katastrofalnih 186 procenata do 2013. Svima je jasno da nešto pod hitno mora da se preduzme.

Blizu dogovora je i stavka o dokapitalizaciji banaka, odnosno o državnom pokrivanju minusa koji će se pojaviti kada se otpiše deo duga. Ostaje da se utvrdi da li će ovaj paket iznositi 100 ili 108 milijardi evra.

Preostaje treći, i najkomplikovaniji dosije, o povećanju fonda stabilnosti, koji trenutno iznosi 440 milijardi i ni izbliza ne pokriva pretpostavljene potrebe prezaduženih članica EU. Predviđeno je da se u prvom trenutku fond ojača do jednog biliona evra, a u dogledno vreme i do cela dva. Tu se pogledi Berlina i Pariza razlikuju.

Dodatni problem predstavljaju nova pravila igre koje je u Nemačkoj nedavno utvrdio Ustavni sud. Naime, Merkelova više nema odrešene ruke, i za svako dalje otvaranje kase moraće prethodno da dobije zeleno svetlo od parlamenta. Zasedanje Bundestaga zakazano je neposredno pred početak samita. Većina je na klimavim nogama, a rezultat glasanja neizvestan.

Angela Merkel je poručila da će se, prilikom pružanja pomoći zemljama u krizi, znati red: prvo banke, zatim države, pa tek onda fond. Nikola Sarkozi je, sa svoje strane, naglasio da, u svakom slučaju, sve odluke o merama za izlazak iz krize treba doneti istovremeno.

Francuski predsednik se, takođe, nije složio s procenama novinara da dosadašnji pompezno najavljeni dogovori nisu nešta promenili, s obzirom na to da kriza napreduje. Sarkozi je istakao da su iz krize izvučeni Irska, Portugalija, Španija...
Nemci odlučuju pre početka samita

Zona evra koja okuplja 17 zemalja spremna je da pojača svoj Fond za spasavanje da bi zaustavila dužničku krizu koja ugrožava sve više zemalja širom Evrope.

Dokument do kojeg je došla agencija AP pokazuje da zona evra želi da taj svoj fond koji sada iznosi 440 milijardi evra, ojača nudeći kupcima državnih obveznica osiguranje od eventualnih gubitaka, i privlačeći kapital privatnih investitora i država koje su izvan zone evra.

Vlade zone evra nadaju se da će pojačan Evropski fond za finansijsku stabilnost (EFSF) moći da zaštiti zemlje kao što su Italija i Španija od dužničke krize. Da bi to postigao, Fond mora biti veći.

Vodeći nemački opozicioni poslanici kažu da će kreditna sposobnost Fonda biti pojačana za "više od hiljadu milijardi evra“. Ipak, još nije jasno kako će opozicioni poslanici glasati.

U suštini je reč o tome da li će Nemačka u slučaju proširenja Fonda EFSF moći da podrži sumu veću od 211 milijardi evra. Gerda Haselfelt, šefica pokrajinske grupe CSU u Bundestagu je izjavila da „ta suma neće biti prekoračena“.
Papandreu se nada da će Grcima biti lakše

Grčki premijer Jorgos Papandreu kaže da bi samit mogao da okrene situaciju u vezi s grčkom krizom i pozvao je svoje socijaliste na zajedništvo, a banke da doprinesu rešenju duga.

Dogovor Evropske unije i banaka trebalo bi da olakša život običnim ljudima, rekao je premijer o planiranom otpisu grčkog duga. Taj dogovor predviđa smanjenje do 60 posto nominalne vrednosti grčkih obveznica.

Međutim, smanjenje vrednosti obveznica moglo bi da ima dramatičan učinak na grčke banke koje drže gotovo 44 milijarde evra grčkih obveznica, a penzijski fondovi osam milijardi, odnosno zajedno drže 15 posto grčkog duga.

Kako bi umirio strahovanja da će smanjenje vrednosti obveznica izazvati pad penzija u Grčkoj gde penzioneri čine četvrtinu od 11 miliona stanovnika, ministar finansija Evangelos Venizelos je rekao da će penzijski fondovi i banke biti dokapitalizovani.
Bankari upozorili političare da ne preteruju

Institut međunarodnih finansija (IIF) upozorio je Evropsku uniju da postoje granice do kojih su banke spremne da prihvate gubitke na grčkim državnim obveznicama u sklopu sporazuma kojim bi se doveo pod kontrolu dug te posrnule članice evrozone.

Institut je upozorio da bi preveliki otpis bio ravan bankrotu, a njegov izvršni direktor Čarls Dalara kaže da "postoje limiti do kojih se to može smatrati dobrovoljnim za ulagače. Svaki pristup koji se ne temelji na kooperativnim razgovorima a uključuje jednostrane akcije bio bi ravan bankrotu".

Istakao je i da bi se tim potezom grčka ekonomija udaljila sa međunarodnih tržišta kapitala na dugi niz godina i time nametnuo težak teret Grcima kao i evropskim poreskim obveznicima koji su već mnogo učinili kako bi pomogli Grčkoj.

Iako su grčke banke već izrazile zabrinutost zbog ideje o otpisu najmanje 50 posto duga, ovi komentari će izazvati bojazni od šireg revolta među međunarodnim zajmodavcima.

EU je ranije poručila da smatra da je blizu postizanje dogovora s bankama. Navodno je traženo od banaka da pristanu na otpis u visini od 60 posto, ali da su banke i dalje pri svojoj ponudi do 40 posto otpisa.

27.08.2012