Amazon je pre desetak dana i formalno sklopio partnerstvo sa Hrvatskom poštom za dostavu pošiljki. Iako detalji ugovora još nisu poznati javnosti, neslužbeni izvori su potvrdili „Poslovnom dnevniku“ da će se preko Hrvatske pošte dostavljati pošiljke u celom regionu
Najpre u Bosni i Hercegovini, Srbiji, Crnoj Gori, Severnoj Makedoniji i Albaniji, a tržište će se verovatno proširiti i na Sloveniju, Grčku i Kipar.
Promet Hrvatske pošte je do 2020. godine rastao u proseku 15 do 20 odsto godišnje, a zbog epidemije je skočio za 30 odsto. Slične trendove beleže i druge javne poštanske službe u zemljama Evropske unije, piše Poslovni dnevnik.
U prethodnom periodu se činilo da su nacionalne pošte, uključujući i Hrvatsku poštu (HP), postale pomalo arhaične organizacije više socijalnog nego tržišnog karaktera, koje zbrinjavaju veliki broj zaposlenih i u isto vreme održavaju nerentabilne pošte po selima i ostrvima gde poštanski službenik može prebrojati „na prste“ sve korisnike i usluge.
Međutim, tehnologija je u bizarnom spletu okolnosti ustvari spasila ova preduzeća.
Dostava ostavljena profesionalcima
Naime, početkom ovog milenijuma poštanske službe su, usled liberalizacije tržišta, uglavnom izgubile svoj smisao jer su se na tržištu dostave pošiljki koje je većinom činila dostava pisama, našle nove, inovativne i dobro organizovane manje firme. Neke od njih su proširile svoje poslovanje na nacionalno, pa i na globalno tržište. Onda je krajem 2000-ih naglo, najpre u Sjedinjenim Državama i u zapadnoj Evropi, zaživela onlajn trgovina i sve više kupaca je počelo da naručuje robu preko interneta, a što po prirodi stvari podrazumeva dostavni lanac.Iako je bilo pokušaja, a neke firme to rade i danas, da pod istim krovom imaju narudžbine, prodaju i dostavu, većina je odlučila da se bavi samo narudžbinama i prodajom, ili samo prodajom, a da dostavu ostavi profesionalcima.
Amazon je svakako pionir u tom segmentu, a danas je kompanija s milion zaposlenih i godišnjim prometom od 280 milijardi dolara.
Pošte razdvojile poslovanje
Iako Amazon ima i sopstvene brendove i usluge koje prodaje, preko njega svoju robu i usluge nudi oko pet miliona raznih trgovina. Mada na tržištu globalno posluje niz drugih kompanija u oblasti dostave, kao što su DHL, FedEx, UPS, GLS, DPD, a u novije vreme i platforme kao što su Uber, Wolt, Glovo i drugi, nacionalne pošte su u ovakvoj situaciji ponovo dobile na važnosti.
I pored činjenice da su skoro sve nacionalne pošte, uključujući i HP, razdvojile svoje poslovanje na profitabilnu dostavu paketa i na obavezne javne usluge, pošte svojom veličinom, investicionim kapitalom, organizacijom, a po pravilu i državnim zaleđem, mogu biti pouzdan partner velikim igračima kakav je Amazon.
Dokaz za to je upravo Hrvatska pošta, koja je pre desetak dana i službeno postala Amazonov partner u ovom delu sveta. O detaljima niko ne želi da govori, samu Hrvatsku poštu obavezuju strogi ugovori o poverljivosti, a Amazon je poznat po zatvorenosti pred javnošću, koja je između ostalog prouzrokovana i optužbama da izrabljuje svoje radnike u SAD i Evropi.
PITAJ BESPLATNI KAMATICA SAVETNIK KOJI JE KREDIT NAJBOLJI ZA TEBE
Najveća investicija u istoriji Hrvatske pošte
Ipak, činjenica je da se od ovog meseca paketi koji su naručeni preko Amazona, kao i drugih trgovina koje koriste Amazon za svoju prodaju, obrađuju u novom centru Hrvatske pošte za sortiranje u Velikoj Gorici, odakle se isporučuju kupcima. Nagađa se da je upravo novo logističko središte Hrvatske pošte bilo glavni magnet za odluku Amazona da sklopi posao. Ovaj centar je otvoren u septembru prošle godine, a veruje se da je čitav projekat bio ubrzan za pola godine upravo zbog interesa Amazona.
Ukupna vrednost celog projekta je oko 46 miliona evra, u kompleksu radi više od 1.500 radnika zaposlenih u delu za sortiranje pošiljki, poštanskoj logistici, paketnoj logistici, prevozu i voznom parku, IT i centru za podatke, te u delu za podršku poslovanju.Regalno skladište ima kapacitet 8.000 paketnih mesta i ukupnu nosivost od 6.400 tona. Kapacitet mašine za automatsku obradu paketa je 15.000 pošiljaka na sat, mase paketa od 100 grama do 30 kilograma. Ukratko, radi se o najvećoj investiciji u istoriji Hrvatske pošte, a kompleks je ujedno postao i novo sedište, pa će se tako ubuduće iz Velike Gorice raznositi pošta u sve ostale krajeve Hrvatske.
Nezvanično, ali verovatno: širenje posla na ceo region
Uz to, iako su službeni detalji tajna, portal Poslovni dnevnik saznao je da će ovaj distributivni centar HP-a postati i središte Amazonove dostave za širi region – neslužbeno se govori o Bosni i Hercegovini, Srbiji, Crnoj Gori, ali i o Severnoj Makedoniji i Albaniji, a neki izvori tvrde da se u ovom projektu čak radi i o širenju Hrvatske pošte na Sloveniju, Grčku i Kipar.
Iako su Hrvati kupovali onlajn robu i pre ulaska u EU, do prave eksplozije je došlo tek pošto je Hrvatska postala članica Unije, jer nije bilo više nikakvih carinskih procedura i dodatnih taksi na kupljenu robu. Iz HP-a kažu da su od 2013. stalno beležili dvocifren rast prometa u segmentu dostave paketa.
Onlajn kupovina je dodatno eksplodirala ove godine pojavom pandemije Kovida-19, koja je donela velike probleme celokupnoj svetskoj privredi, ali kurirske firme i onlajn prodavnice zabeležile su značajan rast.
Povezivanje sa železnicom
Primera radi, Amazon je sredinom prošle godine imao oko 650 hiljadazaposlenih, a godinu dana kasnije više od milion. Iz HP-a ističu da su do ove godine prosečno rasli 15 do 20% godišnje, a tokom karantina njihov promet je porastao za 30% u odnosu na isti period prošle godine. Slične trendove beleže i mnoge druge javne poštanske službe u zemljama Evropske unije.
Zanimljivo je da su u poslovne modele za oporavak javnih poštanskih službi u EU sve više počeli da se uključuju i tradicionalni železnički prevoznici, većinom u javnom vlasništvu.
Naime, imajući u vidu zelenu agendu EU koja je među njenim prioritetima u poslednjih desetak godina a u narednom periodu postaje još važnija, sve više zemalja ulazi u projekte koji su subvencionisani velikim sumama iz evropskih fondova.
Među takvim projektima je i obnova železničke infrastrukture i voznog parka, jer je takva način transporta ekološki podobniji od drumskog prevoza. Hrvatska se, takođe, priključila na taj voz.
Ostavi komentar